„Sada je i sloboda savesti, konkretno ispovedanja najmasovnije religije na svetu – hrišćanstva, određena i državljanstvom vernika i njegovom pripadnošću određenoj crkvi“, navodi autor članka.
Položaj Moskovske patrijaršije u određenom delu sveta određuje se na osnovu političke pozicije koju je taj deo sveta zauzeo sveta po pitanju izolacije Rusije koju sprovode Vašington, London i Brisel.
Eparhije RPC u baltičkim zemljama žale se na napade vlasti i antiruskih aktivista. Nedavno se mitropolit talinski i cele Estonije Evgenij javno požalio na pritisak lokalnih medija. Prethodno je deo lokalnih sveštenika u Litvaniji pozvao vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da stvori svoju crkvenu jurisdikciju u zemlji.
Druga slika je u Africi gde su skoro sve zemlje odbile da učestvuju u kampanji izolacije Rusije, nego se, naprotiv, obraćaju Moskvi za ekonomskom i humanitarnom pomoći. Kako je saopštio patrijaršijski egzarh Leonid, svi sveštenici jedne afričke zemlje traže da pređu u RPC iz grčke Aleksandrijske patrijaršije.
Pred našim očima se realizuje scenario koji je donedavno izgledao kao izmišljotina teoretičara zavere, piše list: dolazi do podele na globalni sever i jug, i to ne na međureligijskom planu, nego se ističe posebno „privilegovano“ hrišćanstvo, piše list.
„U ovoj situaciji najteže je katoličanstvu, jer je Rimska crkva možda jedina globalna organizacija koja i strukturno i dogmatski širi svoj uticaj kako na Zapad, tako i na zemlje koje nisu deo takozvane razvijene zlatne milijarde čovečanstva. Vatikan danas neće predvoditi 'krstaški pohod' Zapada kao u 20. veku, jer se Evropi ne suprotstavlja komunizam, nego politički sistem koji se proglasio za garanta očuvanja tradicionalnih vrednosti“, precizirano je u tekstu.
Kako se dodaje, papa Franja predstavlja one crkvene snage koje raskrinkavaju hegemoniju zlatne milijarde. Papa u svim svojim propovedima predstavlja sebe i svoju „crkvu siromašnih“ kao zaštitnike sveta od novog kolonijalizma. On je jedini lider zapadnog hrišćanstva koji je spreman da vodi dijalog sa ruskim patrijarhom Kirilom i, što je još važnije, sa zvaničnom Moskvom. Zbog toga u poslednje vreme papu posebno oštro kritikuju u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, uključujući i tradicionalno katoličku zemlju kao što je Poljska, navodi autor članka.
Ako se povuče paralela sa istorijom, onda se ponavlja situacija sa početka naše ere, kada je ekumena, tadašnji „civilizovani svet“, bila podeljena na dve velike političke celine: Rimsko i Partsko carstvo. Tada se prvi veliki raskol uobličio u rimsko katoličanstvo i crkvu Istoka. Isprva podeljene samo politički, kasnije su dve glavne grane hrišćanstva počele da se razvijaju odvojeno – i raskol se pretvorio u dogmatski i ideološki.