Maglina je nazvana „kosmička tarantula“ zbog širenja prašine u obliku niti, koji je omogućio da se zabeleže prethodna posmatranja.
Astronomi fokusirani na formiranje zvezda su ovu maglinu su više puta proučavali, objasnila je NASA u saopštenju.
„Pored mladih zvezda, ‘Veb‘ otkriva i udaljene galaksije u pozadini, kao i detaljnu strukturu i sastav gasa i prašine magline“, saopštila je svemirska agencija. Ovaj kosmički pauk nalazi se 161.000 svetlosnih godina od planete Zemlje, u Velikom Magelanovom oblaku. Maglina Tarantula je najsjajniji i najveći region za formiranje zvezda u grupi galaksija najbližih Mlečnom putu, objasnila je NASA.
„To je dom najtoplijih i najmasovnijih poznatih zvezda“, saopštila je svemirska agencija.
Zato su se astronomi usredsredili tri infracrvena instrumenta visoke rezolucije oko magline Tarantula. Posmatrani region, prema NASA, podseća na legla pauka, koja su obložena njihovom mrežom ili svilom.
„Šupljina magline sa središtem na slici NIRKam (infracrvene kamere) isklesana je žarkom radijacijom iz jata mladih masivnih zvezda, koje svetle bledoplavo na ovoj slici“, dodaje NASA.
Najgušća okolna područja magline odolevaju eroziji snažnih vetrova zvezda, formirajući snopove koji izgledaju kao da su usmereni prema jatu i zadržavaju formiranje protozvezda.
Ove protozvezde izlaze iz svojih „prašnjavih čaura“ i pomažu u oblikovanju magline. Bliski infracrveni spektrograf (NIRSpek) „Vebovog“ teleskopa uhvatio je veoma mladu zvezdu kako to radi, što je promenilo prethodna uverenja astronoma o njoj.
„Astronomi su ranije mislili da bi ova zvezda mogla biti malo starija i da je već u procesu raščišćavanja mehurića oko sebe“, navodi NASA. „Međutim, NIRSpek je pokazao da je zvezda tek počela da izlazi iz svog snopa i da još uvek održava izolacioni oblak prašine oko sebe.
„Bez ‘Vebovih‘ spektra visoke rezolucije na infracrvenim talasnim dužinama, ova epizoda formiranja zvezda u akciji ne bi mogla biti otkrivena.
Gledanje kroz drugi „Vebov“ instrument koji detektuje duže infracrvene talasne dužine i stoga prodire u zrna prašine u maglini, otkrilo je „ranije nevidljivo kosmičko okruženje“, rekla je NASA – vruće zvezde su izbledele dok su hladniji gas i prašina sijali.
Maglina Tarantula je dugo bila u fokusu astronoma koji proučavaju formiranje zvezda jer ima hemijski sastav sličan onom u džinovskim regionima za formiranje zvezda u vreme kosmičkog podneva u univerzumu – kada je kosmos bio star samo milijardu godina i formiranje zvezda je bilo na svom vrhuncu, navodi NASA.
Pošto regioni u kojima se formiraju zvezde u našoj galaksiji ne proizvode zvezde istom brzinom kao maglina Tarantula i imaju drugačiji hemijski sastav, Tarantula je najbliži primer onoga što se dogodilo u univerzumu kada je otkucalo podne.