Dobrosavljević ovako tumači sve oštriju retoriku između Turske i Grčke i optužbe Turske upućene Atini za okupaciju demilitarizovanih ostrva u Egejskom moru. On krivicu za "ratne bubnjeve" vidi više na strani Turske.
NATO između Grčke i Turske
„Moje je mišljenje da je sve ovo više skopčano sa rejtingom Erdogana u Turskoj koji nije na zavidnom nivou. On pokušava da svoje birače homogenizuje ovom zapaljivom retorikom prema Grčkoj i da pokaže Tursku kao silu koja može da interveniše bilo ovde u regionu, ili Bliskom istoku,“ navodi Dobrosavljević.
Dodatni problem za ovakvo ponašanje Turske, kaže naš sagovornik, stvara i govor grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa pred američkim Kongresom još iz maja, kada je pozvao SAD da ne isporučuju avione F-16 u „istočno Sredozemlje“. Vašington je stopirao prodaju sto komada još modernijih F-35 Turskoj, nakon što je zemlja nabavila ruske protivvazdušne sistema S-400, a sada bi moglo da se desi da Grčka nabavi ove moderne avione pre Turske.
„Još od pokušaja puča u Turskoj Erdogan nema poverenje u Ameriku jer smatra da ona štiti propovednika Fetulaha Gulena koga je označio odgovornim za to,“ podseća on.
Američki prsti
Erdogan je, ocenjuje Dobrosavljević, zbog svega ovoga pokušao da priču razigrava na što više strana što mu je i uspelo, ali posledice kovida, veliki broj izbeglica i ekonomska kriza ga koštaju rejtinga u unutrašnjem političkom životu.
„Zato su pored Kurda, Grci jedni od idealnih protivnika za homogenizaciju biračkog tela pretnjom od spoljnog faktora. Ipak, cela priča nije dovoljna da bi se podigla na nivo ovakve vrste retorike i trke u naoružavanju jer sve je to moglo da se završi diplomatskim notama ali očito da svima u ovom momentu svima više odgovara da to deluje oštrije i zategnutije,“ ističe Dobrosavljević.
On na kraju konstatuje da Turska i Grčka oko ovog pitanja svakako mogu da malo žešće „sparinguju“ ali ne misli da može da dođe do sukoba, posebno jer su obe države članice NATO pakta.
Međusobne optužbe i pretnje
Ipak, i u EU smatraju da neprekidne neprijateljske primedbe političkog rukovodstva Turske protiv Grčke izazivaju ozbiljnu zabrinutost, iako zapaljiva retorika ne manjka nijednoj strani. U subotu je grčki Generalštab saopštio da je tokom juna turska strana navodno 760 puta povredila grčki vazdušni prostor borbenim avionima i dronovima. Navodno su u devet slučajeva nadletana grčka ostrva, a 17 puta je došlo do simulacije napada. Prema Atini, Turska je ove godine na sličan način četiri hiljade puta povredila vazdušni prostor, a to je u više navrata osuđivala i Evropska unija.
Zvanična Ankara, s druge strane, negira Grčkoj suverenitet nad brojnim ostrvima u istočnom Egejskom moru u neposrednoj blizini Turske. Ankara se požalila pred UN da Grčka krši ugovore iz Lozane (1923) i Pariza (1947) time što ostrva koristi i u vojne svrhe.
U junu je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan podsetio Grke na ishod rata iz 1922. godine: „Pozivam Grčku da se drži međunarodnih sporazuma i da ne militarizuje ostrva. Ne šalim se, ozbiljan sam. Upozoravam Grčku opet da se dozove razumu i odrekne snova, govora i akcija zbog kojih će zažaliti kao i pre stotinu godina“, rekao je Erdogan.
U Grčkoj se pak drže objašnjenja da je u pitanju odgovor na prisustvo desantnih brodova na turskom kopnu, koje je udaljeno svega nekoliko kilometara.