„Pokušaji da se pitanje Pridnjestrovlja reši oružanim putem, pogotovo uz pomoć snaga NATO-a, imali bi najozbiljnije negativne posledice po zemlju i region“, rekao je ruski diplomata.
Po njegovim rečima, u Pridnjestrovlju postoji opasnost od eskalacije situacije.
„U periodu od aprila do juna u Pridnjestrovlju je izveden niz otvoreno terorističkih akata čiji tragovi, kako navode u Tiraspolju, vode u Ukrajinu“, rekao je Trjapicin.
On smatra da obe strane dobro shvataju čime preti opasnost od eskalacije situacije i „razmrzavanje“ sukoba.
„Važno je da to shvataju i spoljni 'igrači', pre svega susedne zemlje“, dodao je ruski diplomata.
Situacija u Pridnjestrovlju
U Pridnjestrovlju se dogodilo nekooliko teroristička napada – na zgradu Ministarstva državne bezbednosti u Tiraspolju, u blizini vojne jedinice u blizini sela Parkani i na toranj radio-televizijskog centra u blizini sela Majak. Izvor u Tiraspolju saopštio je da su terorističke napade u nepriznatoj republici izvršila tri neidentifikovana lica koja su stigla sa teritorije Ukrajine.
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovništva čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, plašeći se da će se Moldavija na talasu nacionalizma pridružiti Rumuniji. Nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.
Mir u zoni pridnjestrovskog sukoba održavaju zajedničke mirovne snage, koje uključuju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavska, kao i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine. Mirovnjaci služe na 15 fiksnih punktova i kontrolnih punktova koji se nalaze u ključnim delovima zone bezbednosti.