SVET

Ruska crkva na udaru u Letoniji: Zapad „čisti“ sve tragove ruskog, pomoć stiže i od NATO filijale

Iza nastojanja letonskih političkih struktura da pravoslavna crkvu Letonije otrgnu od RPC, u čemu zapaženu ulogu imaju i specijalne službe ove zemlje, krije se plan Zapada - promena identiteta svih pravoslavnih Rusa koji žive van granica sadašnje Rusije. Po modelu Ukrajine, očekivanja od Carigrada kao NATO filijale su velika.
Sputnik
Pravni istoričar Zoran Čvorović ovako komentariše predlog koji je predsednik Letonije uputio parlamentu za izmenu postojećeg zakona kojim se utvrđuje status tzv. Letonske pravoslavne crkve, a zapravo autonomne crkve u okviru Moskovske patrijaršije.
Predsednik Letonije
Iz ugla evropskih standarda kada je u pitanju sloboda veroispovesti ovo je najbrutalniji primer narušavanja važećih standarda, a sa aspekta planova Zapada - udarac koji treba da rezultira rasparčavanjem Ruske pravoslavne crkve koja pokriva ruske istorijske zemlje na prostoru bivših sovjetskih republika.

Država bi da bude „majka crkva“

Čvorović podseća da je letonska država još 2009. donela zakon provokativnog naziva u kojem je pravoslavnu crkvu u Letoniji nazvala Letonskom pravoslavnom crkvom bez dodatka Moskovska patrijaršija. Međutim, dodaje, prema postojećem zakonu ostavljeno je pravo crkvi da svoje ustrojstvo organizuje prema kanonskom pravu.
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril

„Država ne može da se meša u pitanja identiteta crkve, svetovno rečeno, firmom pod kojom jedna crkva deluje u jednoj državi. Prema postojećem zakonu, letonska država se nije mešala u kanonsku vezu koja postoji između Letonske mitropolije i Moskovske patrijaršije. Naime, Crkva ima pravo na tzv. samoodređenje, da sama odredi svoj identitet, pa tako u ovom slučaju samo Moskovska patrijaršija kao majka crkva može da dodeli autokefalnost LPC i samo crkva, klir i verni narod mogu da odrede sopstveni identitet, kojoj crkvi pripadaju.“

Nije EU nikakvo carstvo prava i pravde

Pokušaj da se država Letonija nametne kao neko ko dodeljuje autokefaliju crkvi Čvorović kategoriše kao drastično narušavanje načela sekularnosti na kojem počiva i letonski ustav:
Sud za ljudska prava u Strazburu

„Ovo je odličan pokazatelj građanima Srbije koji još uvek imaju zablude da je EU nekakvo carstvo prava i pravde u kojem su zagarantovana ljudska prava. Biće zanimljivo da vidimo kakva će biti reakcija organa EU posle ovakvog drastičnog narušavanja načela sekularnosti i slobode veroispovesti ali i reakcija Suda za ljudska prava Saveta Evrope u Strazburu.“

U uslovima trećeg svetskog hibridnog rata

Iza svega, ne sumnja naš sagovornik, krije se plan Zapada da se u svim bivšim republikama SSSR osnuju autokefalne crkve, u čemu će, kao u slučaju Ukrajine, glavnu ulogu imati Carigrad kao sredstvo pritiska i sprovođenja volje kolektivnog Zapada u crkvenim stvarima.
Carigradski patrijarh Vartolomej
U uslovim trećeg hibridnog svetskog rata koji se vodi između Rusije i kolektivnog Zapada, kolektivni Zapad očigledno a samim tim i Carigradska patrijaršija nisu zadovoljna ni najširim autonomnim statusom koji je 90-tih godina Moskovska patrijarpšija dodelila Letonskoj pravoslavnoj crkvi.
„Naime, prvojerarha ove crkve, mitropolita, bira lokalni Sabor a potvrđuje ruski patrijarh. Ni dodeljivanje tako široke autonomije nije bilo dovoljno da utoli apetite Zapada kome je cilj da potpuno podvrgne promeni identiteta sve pravoslavne Ruse koji se nalaze van granica sadašnje Ruske Federacije,“ ističe Čvorović.

Pritisci na mitropolita Aleksandra

Jasno je, kaže naš sagovornik, da se sve radi po ugledu na lažni sabor koji je održan u Kijevu i koji je pokušao da proglasi odvajanje UPC od Moskovske patrijaršije s tom razlikom što je ovde ulogu preuzela država jer očigledno da Zapad još uvek nema uporišta u kliru autonomne Letonske crkve.

„Prema pisanju poznatog ruskog pravoslavnog analitičara Kirila Frolova, trenutno se vrši pritisak od strane specijalnih službi bezbednosti Letonije, i od strane Carigradske patrijaršije, na letonskog mitropolita Aleksandra Kudrjašova da pristane na ovakav projekat odvajanja od Moskovske patrijaršije. Pred njim je izbor: ili da prihvati modus vivendi sa rusofobskim strukturama, ili da pođe primerom sveštenomučenika riškog i letonskog mitropolita Jovana koji se suprotstavio istom takvom pokušaju letonskih nacista.“

Letonski slučaj, upozorava na kraju Čvorović, važan je i iz ugla problema sa kojima se suočava i SPC kada je u pitanju njeno delovanje i pokušaji da se u bivšim jugoslovenskim republikama ustanove autokefalne crkve.
Komentar