Sputnjik saznaje: Oštećeno groblje iz Srednjeg veka, mašine prete i grobu srpskog vojskovođe

Posle oštećenja Marine kule iz 15. veka na magistralnom putu Kuršumlija-Merdare i rušenja vinčanskog naselja u Beogradu starog sedam hiljada godina, još jedna rekonstrukcija puta preti arheološkom blagu Srbije.

Tokom popravke državnog puta preko Radan planine, deonice Begovića grob - Caričin grad, građani su primetili da su razbacani nadgrobni spomenici groblja koje je oduvek tamo. Pozvali su nadležne u najbližem Zavodu za zaštitu spomenika kulture, u Nišu.

Arheolozi koje je predvodio Aleksandar Aleksić su već sledećeg dana izašli na lice mesta i konstatovali da je zaista došlo do oštećenja arheološkog lokaliteta "Grčko groblje", pozne srednjovekovne nekropole koja je prvi put zvanično registrovana tokom radova stručnjaka Narodnog muzeja Srbije na tom području 2013. godine.

"Taj lokalitet se pruža sa leve i sa desne strane postojećeg, starog planinskog puta, koji se sada proširuje. Jasno smo videli da je prilikom tog proširenja došlo do delimičnog oštećenja arheološkog lokaliteta. On je predstavljen velikim nadgrobnim pločama i nadgrobnim spomenicima sa urezanim motivom krsta. Neke od tih ploča izmeštene su sa lokaliteta, našli smo ih u izbačenoj zemlji", kaže Aleksić.

On dodaje da je očigledno da put zapravo preseca groblje na dva dela. Naglašava da se trasiranje puta desilo mnogo ranije, a sada se proširuje na uštrb vrednog arheološkog blaga Srbije.

"Tačan obim oštećenja u ovom trenutku ne može da bude definisan, s obzirom da je to brdsko - planinski kraj obrastao šumom. Nije dovoljan samo obilazak terena, potrebno je sprovesti određene nedestruktivne metode arheoloških istraživanja da bi smo mogli da imamo jasne pokazatelje, da kažemo koliki je zaista obim oštećenja", kaže ovaj arheolog.

O "Grčkom groblju" malo se zna, arheolog Narodnog muzeja Emina Zečević rukovodila je projektom pomenutog istraživanja, kada je prvi put i zvanično registrovano. Pošto nije bilo decidnog iskopavanja , proglašen je nasleđem koje se štiti institutom prethodne zaštite, ali svakako po osnovu Zakona o kulturnim dobrima Republike Srbije.

Aleksić kaže da je "Grčko groblje" narodni naziv za ovo mesto, reč je o kraju koji je ponovo naseljen nakon srpsko - turskih ratova, odnosno 1877. i 1878. godine, kad je ceo taj prostor oslobođen od Turaka.

"Naseljen je stanovništvom iz Crne Gore, Hercegovine i Bosne, pošto je tu bila novouspostavljena granica prema Turskoj carevini. Došli su i zatekli taj lokalitet i nazvali su ga tako, Grčko groblje, pošto nisu mogli da se identitetski direktno vežu za njega. To je moja pretpostavka", kaže Aleksić.

U izveštaju sa lica mesta, koji je Zavod iz Niša dostavio Sputnjiku, stoji da je u opasnosti od radova i grob Dimitrija Begovića.

Forenzička analiza prošle godine je pokazala kako je poginuo jedan od poslednjih vođa Topličkog ustanka. Kao što je tvrdilo narodno predanje, razneo se bombom, i sa sobom u smrt odveo i dva bugarska oficira. Begović je dobio i spomenik kakav dolikuje komitskom junaku iz plemena Kuča.

Aleksić kaže da komentarisanje blizine prolaska puta pored groba Dimitrija Begovića, prevazilazi njegovu struku, radi se o specifičnom dobru koje štiti, ne samo Zakon o kulturnom dobru, već i Zakon o ratnim memorijalima, jer se radio o grobu jednog od naših najvećih junaka Prvog svetskog rata.

"Ne bi mogao ispred Zavoda zvanično da dam bilo kakav komentar, ali moje lično viđenje, moj doživljaj je da takvo mesto zahteva poseban tretman, s obzirom da se radi o veoma važnoj ličnosti naše prošlosti. Svi bi trebalo da imamo osećaj odgovornosti, pijeteta i poštovanja prema tom mestu. Izgradnja ovog puta je jako bitna, ali mora da se obrati pažnja na jedan tako važan ratni memorijal."

Aleksić ističe da je njegov Zavod za potrebe proširenja puta raspisao uslove po kojima može da se radi, ali i arheološko praćenje, odnosno nadzor radova. Obavezu da sa radnicima izlazi na teren preuzeo je Repubički zavod za zaštitu spomenika kultrue. To je, kaže, papirološki rešeno, ali na terenu nije.

"Mi smo se nakon obilaska rasturenih spomenika obratili Putevima Srbije, tražili smo sastanak, na terenu i u Republičkom zavodu, da zajednički dođemo do nekog rešenja ove situacije. Najbitnije je da se spreči dalje oštećenje, ali još nismo dobili odgovor", kaže naš sagovornik.

Sputnjik je odgovore na pitanja od "Puteva Srbije" čekao nedelju dana, za to vreme, kako saznajemo, radova nije bilo. U tom preduzeću kažu da su oni investitor, a da je izvođač radova firma "Srbijaautoput".

Potvrđeno nam je i da je, "budući da na toj deonici ima potencijalnih arheoloških nalazišta", izvršilac posla, uz saglasnost investitora, angažovao stručna lica iz nadležne institucije koja prate radove.

"Po Ugovoru je angažovan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i radovi ne mogu, niti su mogli biti započeti bez prisustva stručnjaka iz Zavoda", stoji u pismu Sputnjiku.

"Napominjemo da se projekat Rehabilitacije državnog puta II A reda broj 229, deonica od Begovića groba do Caričinog grada obavlja po fazama, odnosno po tačno utvrđenim deonicama, tako da radovi na potezu kod lokaliteta „Grčko groblje“ nisu ni počeli", tvrde u Srbija Putevima i dodaju:

"Ukoliko se Vaše pitanje odnosi na spomenik Dimitriju Begoviću, možemo Vas informisati da shodno Ugovoru o rehabilitaciji državnog puta, u nadležnosti JP „Putevi Srbije“ nije zaštita spomenika kulture, niti se naše preduzeće time bavi.”

Zbog sumnje niškog Zavoda da je ugrožen i grob Dimitrija Beogvića, Sputnjik je kontaktirao njegovog direktnog potomka dr Dragana Simeunovića, profesora Fakulteta političkih nauka. On kaže da su nadležni kontaktirali porodicu i preneli namere o proširenju puta.

"Kontaktirali su nas kada je rekonstrukcija puta planirana, bila je i ideja o pomeranju groba mog pradede, ali porodica na to nije pristala. Po konačnom dogovoru, trebalo bi da je put delimično "spušten", kako bi grob ostao netaknut, što ćemo proveriti u najskorije vreme", rekao nam je Simenunović.