Osvrćući će se na odluku Grupe 7 ekonomski najrazvijenih zemalja da ograniče cenu ruske nafte na svetskom tržištu kako bi „sprečili finansiranje rata u Ukrajini“, ruski ekspert Vladislav Ginko ocenjuje da su napori da se veštački ograniče cene nafte u suprotnosti sa osnovama ekonomije.
"Kupac bilo kog proizvoda ne može da diktira cenu. To je teoretski moguće samo ako je kupac jedan, a ima više dobavljača. Međutim, pošto u ovom slučaju postoji mnogo kupaca i prodavaca na tržištu pokušajima ograničavanja cena ignorišu se osnove ekonomske teorije. Pokušaji pobijanja ekonomske teorije je isto što i poricanje zakona univerzalne gravitacije“, ističe Ginko.
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje sada pokušavaju da dodatnom regulacijom obore cene naftnih fjučersa, a svi pokušaji veštačkog određivanja cena energenata, koje odgovaraju Zapadu, dovešće do suprotnog efekta, pre svega do destabilizacije tržišta nafte.
Zbog antiruske politike strada Evropa, a ne Rusija
Zapad veruje da će određivanje gornje granice cene ruske nafte pojačati pritisak na Moskvu, dok ruski eksperti tvrde da će to Rusiji otvoriti nova tržišta. Zabluda Zapada je i da će uvođenje takvih mera oboriti cenu nafte – naprotiv, ta mera će kompletno ugroziti naftno tržište što može dovesti do katastrofe u sferi energetske bezbednosti u celom svetu, a takođe i do skoka cena tj. do sasvim suprotnog efekta od onog koji očekuje Zapad, na čelu sa Vašingtonom koji računa da će ograničavanje cena smanjiti inflaciju u SAD.
Ograničavanje cena ruske nafte kompletno će ugroziti naftno tržište, što može dovesti do katastrofe u sferi energetske bezbednosti u celom svetu i skoka cena
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Cenu takve politike platiće evropski i američki potrošači koji već danas plaćaju ceh zbog destabilizirajućih faktora i antiruskih sankcionih mera koje preduzimaju njihove vlade.
Osim toga, treba imati u vidu da Rusija nije jedini proizvođač i izvoznik nafte - na spisku najvećih proizvođača nafte u svetu u poslednjih nekoliko decenija prva tri mesta zauzimaju SAD, Rusija i Saudijska Arabija. Samim tim, kako objašnjavaju eksperti, ako se ograniče cene na rusku naftu i ako se rusko „crno zlato“ potisne sa tržišta, onda će drugi svetski naftni igrači, u skladu sa potražnjom, podići cene, a uvoznici će morati da plate više. Istovremeno, naglo će porasti i potražnja za ruskom naftom po njenoj niskoj ceni, a reeksport iz drugih zemalja će procvetati.
Eksperti takođe konstatuju da je Moskva donela dobru odluku pošto je rešila da ne isporučuje naftu zemljama koje budu podržale predlog o ograničavanju cene ruskog goriva, kao i odluke da tokove svog „crnog zlata“ preusmeri na druga tržišta.
Igor Juškov, ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije i vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, smatra da je za Rusiju sada važno da se ne stvori „nekakva koalicija“ kupaca nafte, koja će se pridružiti zapadnim planovima o ograničenju cena ruske nafte.
"Po mom mišljenju, to je apsolutno dobra odluka Moskve. Zapadne zemlje ionako neće kupovati rusku naftu... One žele da se azijske zemlje pridruže tim ograničenjima cena na rusku naftu, a Rusija radi apsolutno ispravnu stvar dajući jasan signal azijskim zemljama da mogu da kupuju rusku naftu sa popustom, da je Rusija spremna da pregovara o cenama, obimima isporuka. Druga varijanta je da Rusija prestane da isporučuje sirovine, što će izazvati nestašicu i rast cena širom sveta. Ruska ponuda im je trenutno najisplativija i pitanje je zašto bi se onda pridružili antiruskim sankcijama koje se tiču određivanja gornje granice cene ruske nafte?!“, kaže Juškov.
Poput vode, i ruska nafta uvek nađe put
Juškov predviđa da bi odluci o smanjenju cene ruske nafte mogao da se pridruži samo mali broj azijskih zemalja, ali da će ruska nafta krenuti na tržišta izvan Evrope. Procena je i da Kina i Indija – glavni trgovinski partneri Rusije – neće slediti politiku G7 po pitanju ruske nafte, s obzirom da su to zemlje koje se nisu pridružile ni zapadnim sankcijama protiv Rusije.
„Azija je heterogena. Sasvim je moguće da će se odluci o ograničenju cena pridruže Japan i Južna Koreja, pošto su te zemlje politički saveznici SAD. Tome se, sasvim sigurno, neće priključiti Kina i Indija kao dva ogromna kupca ruske nafte, kao i zemlje jugoistočne Azije i zemlje Bliskog istoka“, zaključio je Juškov.
Ruski eksperti ističu da je odluka o ograničenju cena ruske nafte politički i neprijateljski gest zemalja G7 prema Moskvi u želji ekonomski i tehnološki oslabe Moskvu, ali Zapad rizikuje da izgubi tu bitku, jer će zapadna ekonomija zbig toga pretpretii ozbiljne posledice, dok će Rusija preživeti zahvaljujući velikim resursima kojima raspolaže.
Rusija je 2021. godine izvezla skoro 230 miliona tona sirove nafte u vrednosti od 110,1 milijarde dolara, i to u 36 zemalja. Kina je bila najveći kupac ruske nafte u poslednjih pet godina. Prošle godine su Kinezi od Rusije kupili preko 70,1 miliona tona nafte - 30,6 odsto ukupnog ruskog izvoza u vrednosti od 34,9 milijardi dolara.
Na drugom mestu je Holandija - 37,4 miliona tona za 17,3 milijarde dolara, s obzirom da je ona veliko čvorište gde se sirovine iz Rusije dalje usmeravaju prema zemljama koje su konačni korisnici, dok je na trećem mestu Nemačka. Ona je uvezla 19,2 miliona tona, što je koštalo 9,3 milijarde dolara.