Naučnici su još ranije izneli teoriju da izuzetno visok pritisak i temperatura pretvaraju vodonik i ugljenik u čvrste dijamante hiljada kilometara ispod površine ledenih divova, ali novim istraživanjem, objavljenim u časopisu „Sajens advansis“, naučnici apeluju da bi „dijamantska kiša“ mogla biti češća nego što se do sada mislilo.
Uzimajući u obzir da su Neptun i Uran najčešći oblik planeta našeg Sunčevog sistema, ova pojava bi se mogla pojaviti na širem prostoru.
Dominik Kraus, fizičar iz nemačke istraživačke laboratorije HZDR, i jedan od autora studije, rekao je da su padavine dijamanata prilično različite od kiše na Zemlji.
„Dijamantske kiše“ naučnici objašnjavaju kao pojavu koja nastaje nakon što se ispod površine planete nalazi „vruća, gusta tečnost“, što dovodi do formiranja dijamanata koji tonu do stenovitih jezgara više od 10.000 kilometara ispod površine.
Kako bi ponovili proces, grupa naučnika je pronašla neophodnu mešavinu ugljenika, vodonika i kiseonika u lako dostupnom izvoru – PET plastici, koja se inače koristi za svakodnevnu ambalažu hrane i tečnosti.
„Kiseonik koji je prisutan u velikim količinama na tim planetama zaista pomaže da se atomi vodonika odvoje od ugljenika, tako da je zapravo lakše da se dijamanti formiraju“, rekao je jedan od naučnika.
Eksperiment bi mogao da ukaže na novi način proizvodnje nanodijamanata, koji imaju širok i sve veći spektar primena, uključujući isporuku lekova, medicinske senzore, neinvazivnu hirurgiju i kvantnu elektroniku.