Za Sputnjik sport iz Praga piše Ivan Mirović, optometrista, bivši košarkaš i veliki zaljubljenik u igru između obruča.
U razgovoru sa jednim od njih saznali smo da ih je došlo između sedam i osam hiljada. Usput nam je ispričao i da mu sin ide na kamp Sasu Salina i da je Salin divan čovek.
Kako nam je „ček in“ bio tek za nekoliko sati odlučili smo da prošetamo do hotela. Posle slaloma između plavo belih autobusa i kratkog pešačenja nekim spletom srećnih okolnosti našli smo se pred pivarom Staropramen.
Obilazak smo sveli samo na posetu baru gde služe šest vrsta piva, odlučio sam se za nefiltrirano i nisam pogrešio. Greška je bila jedino u tome što sam mislio da ćemo popiti po jedno i nastaviti dalje...
Tri sata kasnije i dalje smo bili na istom mestu i da nije stigao poziv da nas već čekaju ispred O2 Arene ko zna da li bi i stigli na utakmicu. Lagani džoging sa koferima i rančevima kroz široke ulice Praga je sportska disciplina koju nikome ne bih preporučio.
Brzo prijavljivanje u hotel gde nas je za pultom sačekala divna teta iz Banja Luke i ponovo lagani kas do metroa koji nas direktno vodi do hale. Ispred ponovo Finci koji izlaze iz hale i masa Čeha ali i značajan broj naših navijača.
Arena Prag
© Sputnik / Ivan Mirović
O2 arena dom HK Sparte iz Praga i druga najveća hokejaška hala u Evropi je bila puna do poslednjeg mesta.
Srbija sjajna, od serije u drugoj četvrtini pa do kraja pobeda se nije dovodila u pitanje i da nije Čeha na tribinama koji su svaki koš njihove reprezentacije proslavljali bilo bi na momente i dosadno.
Svi igrači su se upisali u strelce, Jokić ostvario dabl dabl učinak. U delu gde su bili koncentrisani naši navijači pevalo se „Mitros on fire“ i Bajin „Koktel ljubavi“.
Nikola Jokić Prag
© Sputnik / Ivan Mirović
Cene piva i hrane u hali su na opštu radost svih pristupačne. Posle utakmice smo seli u lokal pored hale gde su bukvalno svi gosti bili u srpskim dresovima, većina iz Čačka i Novog Sada.
Razmena mišljenja i sportske analize su potrajale dok nismo shvatili da smo imali samo jedan obrok. Neko je predložio gruzijski restoran. Jedna kratka vožnja metroom i malo duža šetnja i tu smo.
Dočekao nas je konobar koji nam je čim je video dresove saopštio da su osmorica reprezentativaca Srbije bili tu i da smo samo malo zakasnili. Hrana je bila odlična, porcije prevelike čak i za nas od 0,12 tona.
Atmosfera pomalo mračna jer se restoran nalazi u nekim podrumima i katakombama, to mi je posebno smetalo jer sam posle večere umalo zaspao. Prelazak Vltave i povratak u hotel su mi ostali u magli...
U nedelju je bio dan pauze našu grupu, a u ponedeljak meč sa Finskom.
Gost emisije Miljanov korner bio je novi kolumnista Sputnjik sporta Nenad Miljenović.