Umesto bureta baruta - bure vina: Sputnjik na sajmu koji je povezao Balkan

Svaka vinarija ima posebnu priču, a ispred onih najlepših su žene, jer žene i vino su posebna priča. Direktorka vinarije "Šato Prins" Maša Blagojević školovala se i godinama živela u Francuskoj, ali je vino vratilo kući.

"Ljubav prema vinu i vinogradu vratila me u Srbiju, počela sam da radim uz svog oca i braću. Naša vinarija zvanično postoji od prošle godine, tada je bila prva berba pod tim imenom, ali vinogradi su stari između 10 i 12 godina, to je ranije bila vinarija "Rogan", otkupili smo je i promenili ime. Vinogradi su stari i rodni, zaista odlično rađaju".

Kako i ne bi, nalaze se u selu Lipovac, između Topole i Aranđelovca, gde odlično uspeva šardone, merlo, kaberne suvinjon i širaz. Nova vinarija trenutno ima pet etiketa, kako se to kaže jezikom vinara.

"Velika je konkurencija, u poslednjih 10 godina dosta se razvija vinski turizam i dosta vinarija se otvorilo, po celoj Srbiji, ali ja verujem da kvalitet zaista nađe svoj pravi put, da pronađe svoje kupce, ljudi to znaju da cene. Publika je čak postala pomalo razmažena, zaista biraju šta će da popiju, ne žele da piju bilo šta", kaže Blagojevičeva i dodaje da je zadovoljna rekcijama na vina, ali i kontaktima koje je ostvarila na Sajmu.

Pažnju privlači još jedna vinska kuća koju na Sajmu predstavlja jedna dama, Larisa Vilimonović.

U posao sa vinom je, kaže, ušla preko braka sa suprugom Veljkom, njegova se porodica bavila uzgojem grožđa i klemovima bezmalo dva veka. Pre deset godina, kada su se venčali, modernizovali su staru proizvodnju i napravili mikro vinariju.

"Proizvodnja nam je pre deset godina bila pet do sedam hiljada litara, prevashodno iz našeg vinograda, imali smo razne sorte, ali smo uglavnom bili fokusirani na roze. Zatim smo počeli da širimo druge, fokus nam je tamjanika koja je i naš zaštitni brend. Suprug sada voli da ekperimentiše, fokusirao se na pino noar, a to je veoma kompleksna sorta".

Vinogradi porodice Vilimonović se nalaze na obroncima Gledićkih planina, to je zemljište koje je izuzetno dobro za crne sorte vina, pino noar, kaberne suvinjon i merlo. Njihova vina leže u hrastovim buradima, to je tradicija koju su zadržali.

Naša sagovornica ima korene „belih Rusa“, pa je jedno vino kršeno njenim devojačkim prezimenom "Larisa Orlov", zna da vino nije obična priča. Zato štand njene vinarije privlači posetioce, ne samo dobrim vinom, već i jedinstvenom dekoracijom, koja i miriše. Malo ko može da ga zaobiđe.

"Prilično smo iznenađeni, veoma pozitivno, pre svega uspostavljanjem kontakata sa inostranstvom na ovom Sajmu. Ovo je prvi sajam gde smo zaista ostvarili, ne samo kontakte, već i planove za izvoz u Brazil i najverovatnije Izrael. To su za nas potpuno nova tržišta, ljudi su i te kako oduševljeni vinima", kaže Vilimonovićeva.

Vina iz Albanije privlače veliku pažnju, jer u Srbiji nema puno mesta na kojima mogu da se probaju. Ipak, najprepoznatljivije piće ove zemlje privlači najviše pažnje.

"Ovde u Srbiji ljudi znaju šta je "Skenderbeg". I vole ga, baš ga vole.Ovaj konjak je najstariji i najpopularniji zato što ima potpuno isti ukus gotovo stotinu godina, ništa u vezi sa njim se nije promenilo. Sada imamo i Skenderbeg premijum konjak, ne mogu da napravim razliku između ova dva pića, ali ipak se razlikuju. Prvo je istorijsko, ono je vrednost po kojoj našu zemlju prepoznaju", kaže za Sputnjik Roarbri Jaupaj iz čuvene vinarije koja je u državnom vlasništvu.

O samom Sajmu kaže:

"Ovo je za nas velika prilika, da dođemo u Beograd i prodamo naše proizvode, na samo u Srbiji, već na celom Balkanu. Jako smo zadovoljni."

Dok na štandove albanskih vinarija posetioci idu više iz radoznalosti, na makedonske se ide ciljano, jer su vina te zemlje odavno poznata u Srbiji.

Ipak, i među njima prepoznajemo nešto novo i jedinstveno, vinariju "Izvorno", Zorana Aleksova, vino prepoznatljivo u Makedoniji po tome što se pravi isključivo iz sopstvenih nasada, tradicionalom metodom.

"Vina pravimo ručno, bez upotrebe prese i hemije, bilo kakavih dodataka, isključivo prirodno, drugim rečima, proizvodimo vino na način kako su to radile naše deke i bake, vino koje pleni svojim ukusom. Proces proizvodnje je malo teži, ali isplati se, uostalom, naše bake i dedovi pli su takvo vino i živeli po 100 godina".

Iako je tehnologija stara, imaju vrhunski opremljenu laboratoriju, to što je vino napravljeno ručno, ne znači da nije strogo kontrolisano. I Aleksov je, kaže, prezadovoljan kontaktima ostvarenim na „Otvorenom Balkanu“:

"Moram da pohvalim organizaciju. Do sada smo učestvovali na brojnim vinskim sajmovima, mogu da kažem da je organizacija vrhunska. Predobro je, ako bih morao da dam ocenu od 1 do 10, tako ocenjujemo i vina, kažem, čista desetka."

Iako nije promovisana u najavi Sajma, i rakija je dobila mesto na ovoj izložbi, jer i rakija spaja ljude na Balkanu.

Kvalitet ovog pića ne zaostaje za vinskim, a dizajn prati svetske trendove. Najveća je gužva na štandu „vatrene vode“ koja se pravi na brdima i obroncima Povlena i Tare. Većina onih koji su došli da probaju zna da je šljivovica ekskluzivni srpski proizvod. Najtraženija je šljiva stara sedam i ona koja je ležala 12 godina,

"Razlika je u tome što je ova stara 12, pet godina duže bila u hrastovom buretu, dakle, razlika je u samom starenju. Što duže bude u buretu, a naša burad su naravljena od stoletnih hrastova, dobija na kvalitetu. Oni koji poznaju rakiju, koji znaju šta je šljivovica, to jako dobro znaju", kaže za Sputnjik Ratko Jakovljević iz Kuće rakije "Stara pesma".

Ovaj ekskluzivni proizvod bajinobaštanskog voćarskog regiona odavno se pije u Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, a ovaj Sajam, dodaje naš sagovornik, doneo im je nove poslovne partnere u Kanadi.