Ništa drugo, možda, Evropa nije ni zaslužila nakon što je, okrenuvši se protiv Rusije, učinila tačno ono što je morala da bi one svoje dragocene evropske standarde svela na standard življenja kakav je sve bliži Trećem svetu – koga je svojevremeno kolonizatorski pljačkala pa je i obezbedila taj standard življenja zbog koga su joj u opljačkanom Trećem svetu, uključujući i nas u Srbiji, i zavideli. Izgleda da se kolo sreće – okreće.
Skupoceni gas
Uostalom, kako drugačije shvatiti upozorenje, prenosi ga magazin „Fokus“, da bi Nemačka mogla da se suoči čak i sa nestašicom toalet papira. Predsedavajući nemačke Asocijacije industrije papira, Martin Krengel, objašnjava da je za njegovu proizvodnju potrebna velika količina gasa; a dovoljno jeftin gas, razume se, bilo je moguće uvesti samo iz Rusije.
Ovih dana, bivši predsednik Rusije i zamenik predsedavajućeg njenog Saveta bezbednosti, Dmitrij Medvedev, uz „tople pozdrave“, Evropljanima poručuje: „U vezi sa povećanjem cene gasa na 3.500 evra za hiljadu kubnih metara, moram da povećam prognoziranu cenu na 5.000 evra do kraja 2022. godine.“
A u takvom slučaju nestašice i previsoke cene gasa, prenosi „Fokus“, „više neće biti moguće proizvesti dovoljno toalet papira“, upozorila je u petak, koji je bio Internacionalni dan toalet papira, Krengelova industrijska asocijacija.
Moguće rešenje britanski tabloid „Miror“ preporučuje u vidu perivog toalet papira za višekratnu upotrebu; sugeriše se njegovo ispiranje dva puta nedeljno, a „Miror“ citira i eksperta za personalne finansije sa Tik Toka, izvesnu Šarlot Džesop, koja kaže da je upotreba ovog proizvoda bila jedna od mera koje su joj omogućile put oko sveta. Doduše, pod naslovom „Toalet papir za višekratnu upotrebu, koji može da vam uštedi malo bogatstvo, neke kupce ostavlja zgađenim“, tabloid iz Londona priznaje da ovo ekološko a uz to i ekonomično otkriće, barem za sada, izaziva izvesne kontroverze.
Ova degutantna situacija, naravno, predstavlja naročito podesnu metaforu stanja u koje su Evropljani, uključujući i one koji su pobegli iz Evropske unije ali nisu iz NATO-a, sami sebe doveli.
Makronovo upozorenje
Više-manje baš to je priznao i predsednik Francuske Emanuel Makron kada je, ocenivši da „živimo u vreme velikih poremećaja“, upozorio da je došlo „do kraja izobilja“ – od kraja „besplatne likvidnosti“ zbog čega će „morati da se izvuku posledice u javnim finansijama“, preko „kraja izobilja proizvoda i tehnologija koji su delovali kao uvek dostupni“, do „nestašica sirovina, pa čak i vode!“.
Kad smo već kod toga – poslanik ruske Dume Vjačeslav Fetisov prognozira da će se kroz pet godina voditi ratovi za vodu, i kaže: „Zemlja koja navodnjava i hrani svet ima drugačiji status. Rezerve sveže vode treba da postanu glavno pregovaračko oružje Rusije. Ljudima nisu potrebni dolari, nego voda.“
Uzgred, možda se baš tu negde i krije jedan od razloga opsesivne težnje Zapada da rasparča i opljačka Rusiju. A možda zbog toga i mi treba da budemo oprezni, za slučaj da neki od naših zapadnih partnera pomisli kako bi naša voda trebalo da postane – njihova.
A kakvi su to partneri pokazuju vesti iz Australije, koja najavljuje da će zbog sopstvenih potreba smanjiti izvoz tečnog gasa, iz Kanade odakle se nemački kancelar Olaf Šolc vratio praznih šaka umesto obećanja o jeftinom gasu, i iz Norveške čiji ministar energetike Terje Osland kaže da „Norveška ne planira da prodaje svoj gas ispod tržišne cene“, uz okrutno objašnjenje da je, „u principu, tržište predvidljivo. Kada ima nestašica, cene su visoke.“
Ljudi će umirati
No, situacija je još i gora. Nedavni analitički izveštaj Evropske komisije pod naslovom „Suša u Evropi, avgust 2022.“, najavljuje smanjene prinose kukuruza, soje i suncokreta i posledični rast cena hrane – pojava kamenja gladi koje pokazuje rekodno niske vodostaje reka zaista je zlokoban predznak – ali i dodatne poremećaje u energetskom sektoru, zbog smanjene proizvodnje u hidroelektranama i zbog efekta na sisteme za hlađenje u drugim elektranama. „Rojters“ piše i o izveštaju nemačke vlade da će nizak vodostaj Rajne onemogućiti transport uglja koji treba da zameni ruski gas, iz Francuske stiže vest da je 32 od 56 reaktora u atomskim centralama skinuto s mreže zbog održavanja i rizika od korozije, a OPEK+, javlja „Blumberg“, preti i da će, zbog manipulisanja cenom fjučersa, smanjiti proizvodnju nafte. Što će joj, razume se, dodatno podići cenu.
A sve to znači i da će nestašica toalet papira još biti i ponajmanji među problemima koji čekaju društva na Zapadu. Naime, „ljudi će umirati ove zime zbog rasta cena energenata“, najavljuje „Blumberg“, a slično prognozira i gradonačelnik Londona Sadik Kan: „Nikada nismo videli ovako nešto. Stiže zima u kojoj milioni ljudi neće čak ni birati da li da jedu ili da se greju, jer neće moći da priušte ni jedno ni drugo.“
Premijer Belgije Aleksandar de Kro najavljuje „pet do 10 teških zima“.
Nova realnost
Koliko će teška biti zima koja dolazi u Evropu? Da li je neizbežan kraj epohe njenog izobilja? I kolika je cena koju će Evropa platiti zbog sopstvenih sankcija Rusiji?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Miroslav Jovanović, profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Ženevi, i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.
„Zbogom vrelom tušu i uličnoj rasveti“, najavljuje „Blumberg“ mere u vidu zabrana zagrevanja vode u privatnim bazenima, spuštanje temperature u kancelarijama na 19 stepeni a neki prostori u javnim zgradama neće se grejati uopšte, gašenje osvetljenja javnih zdanja i spomenika, gašenje pokretnih stepenica u šoping centrima; „Politiko“ najavljuje i nestašice piva i mesa, sve kao proizvod gašenja fabrika đubriva zbog visokih cena gasa, što će izazvati nestašicu nusproizvoda, ugljen-dioksida neophodnog u pivskoj i mesnoj industriji.
„To je nova evropska normalnost u nenormalnoj situaciji u koju su, samopovređujući se po zahtevu SAD, dospele razvijene evropske države naviknute da im je dostupno sve, i to po prihvatljivoj ceni“, komentariše prof. Jovanović, napominjući da će ozbiljni problemi, zapravo, „nastupiti kad padne prvi sneg i kada veće količine energije budu potrebne za grejanje. To znači da će biti još i manje energenata za industriju – i tada situacija postaje dramatična jer će gašenje pojedinih fabrika uticati na pucanje čitavih lanaca proizvodnje. To će smanjiti potrebu za radnom snagom i dovesti do masovnog otpuštanja radnika... Reč je o spirali koja će na koncu u pitanje dovesti i budućnost evra.“
Novi monetarni poredak
Pritom, indekst rasta proizvođačkih cena u najjačoj industrijskoj sili Evrope, Nemačkoj, sa prosečnih nula do dva odsto godišnje dostigao je cifru od 37 odsto – a rast tih cena, objašnjava prof. Jovanović, „predstavlja nagoveštaj onoga što će na naplatu potom doći u maloprodaji, kod krajnjih kupaca. Pritom, treba imati u vidu da projektovani nivoi inflacije iznose dva odsto a ona je već sada preko 9, a u pojedinim baltičkim članicama EU i preko 20 odsto. To je rak koji monetarnu uniju izjeda iznutra.“
„Zbog svojih istorijskih iskustava, Nemačka ima paničan strah od rasta inflacije“, opominje Miroslav Stojanović. „Uprkos sumornim prognozama ekonomskih instituta i poslovnog sveta, pod američkim pritiskom vlasti u Berlinu priključile su se antiruskim sankcijama. Kancelar Olaf Šolc najavljivao je formulu po kojoj će one naneti maksimalnu štetu Rusiji a minimalnu Nemačkoj, međutim, dogodilo se upravo suprotno. Tajna nemačkog ekonomskog uspeha, koja joj je donela blagostanje i prosperitet kakav nikad nije imala, nalazila se u jeftinim ruskim energentima i ogromnom kineskom tržištu, a sada se zbog Amerike odriče i jednog i drugog. Nemačka sad lagano tone u živo blato, i nju, kao i ostatak Zapadne Evrope, uoči hladne ruske zime očekuje usijanje koje nikoga neće ugrejati – ugrožen je sam socijalni mir. Već se najavljuju masovne demonstracije nezadovoljnog stanovništva, mnoge vlade već su uzdrmane, pa i vladajuća 'semafor' koalicija socijaldemokrata, liberala i Zelenih u Nemačkoj koja je i inače raznorodna.“
Još jedna od posledica autodestruktivnih poteza Zapada, napominje Miroslav Jovanović, vidi se i u „nastupanju novog svetskog monetarnog poretka, koji je multipolaran. Nakon što su 27. februara zaplenjene legalno zarađene ruske devizne rezerve, čitav svet je shvatio da to i njemu može da se dogodi. I zato sada pada tražnja za dolarima i evrima, i prelazi se na trgovinu u nacionalnim valutama.“
S tim u vezi, i francuski predsednik Makron, objavljujući „kraj epohe izobilja“ – koju je pored ostalog omogućilo i neometano štampanje novca koga je koristio čitav svet – ukazao je i na jedan od uzroka: „Svet se reorganizuje.“
„Jasno je da prisustvujemo eri velikih lomova, iz koje se rađaju novi odnosi na globalnom planu. Više neće biti kao što je bilo, to je sigurno. Evropa je sama sebi nanela ogromnu štetu: odličan primer u tom smislu predstavlja gasovod 'Severni tok 2' čije bi aktiviranje sad umnogome olakšalo energetske muke koje joj predstoje. Ali taj gasovod prinet je na žrtvu Americi i njenim zahtevima. Takvo ponašanje sad dolazi na naplatu,“ zaključuje Miroslav Stojanović.