Kako kaže za Sputnjik nekadašnji savetnik predsednika Rusije za politička pitanja i politikolog Sergej Stankevič, Gorbačov uradio ono što pre njega drugi lideri koji su predvodili Komunističku partiju Sovjetskog Saveza nisu uspeli.
Dao ljudima slobodu
Prema rečima Stankeviča, Gorbačov je doprineo mirnom izlasku Sovjetskog Saveza i okolnih zemalja iz Hladnog rata i potpisao važne dokumente vezane za taj zaokret.
„Izašli smo iz veoma oštre vojno-političke konfrontacije prisutne 80-ih godina prošlog veka. Dešavale su se raketne krize, pa je Sovjetski Savez oborio korejski civilni avion. Sve je bilo na ivici rata. Zahvaljujući njemu, situacija je uspela da se stabilizuje“, objašnjava stručnjak, podsećajući da je Gorbačov oslobodio Evropu gvozdene zavese, čiji je simbol bio Berlinski zid.
Osim toga, Gorbačov je, napominje Stankevič, dao paket građanskih sloboda i garantovao sovjetskim građanima ono što ranije nisu mogli ni da zamisle.
„Tu je bila ne samo sloboda govora, štampe i savesti, već i sloboda ekonomske aktivnosti. I sve te snage, političke i ekonomske, kad su stekle slobodu počele su da je osvajaju. Ali je to korišćenje otkrivenih sloboda imalo veoma složeni, konfliktni karakter i koštalo mnoge građane ozbiljnih iskušenja i odricanja“, kaže sagovornik.
Pokušao da spase zemlju
Slično mišljenje deli i ruski politikolog Konstantin Kalačov. Prema njegovim rečima, Gorbačov je uradio ono što niko drugi nije mogao.
„Zaustavio je Hladni rat, srušio gvozdenu zavesu i dao ljudima slobodu. Druga je stvar, kako su ljudi iskoristili tu slobodu. Zahvaljujući njemu, u Rusiji se pojavila prva generacija ljudi sa normalnim sistemom vrednosti“, smatra sagovornik Sputnjika.
Prema njegovim rečima, Gorbačova mnogi krive za raspad Sovjetskog Saveza. „Uprkos činjenici da je Sovjetski Savez bio moćna vojna sila sa stanovništva unutrašnje strukture, sa stanovništva unutrašnjeg ustrojstva SSSR-a, bilo je ozbiljnih problema. Gorbačov je pokušao da spase zemlju imajući određeno iskustvo u upravljanju kriznim situacijama“, objašnjava stručnjak, dodajući da jedna osoba ne može da dovede do raspada države.
Reagovao emotivno
Prema rečima Stankeviča, Gorbačov se razlikovao od prethodnih sovjetskih lidera.
„Dok je bio na vrhu vlasti, on se nije pretvorio u robota koji ima hladan pogled. Reagovao je emotivno i govorio jednostavnim i razumljivim jezikom. I ovo je, naravno, bio upečatljiv kontrast. To mu je davalo harizmu, koju sovjetski lideri u principu nisu imali“, objašnjava sagovornik.
Na pitanje po čemu će Gorbačov ostati upamćen u ruskom narodu, Stankevič kaže da nije isključeno da će mišljenja o ovom lideru ostati podeljena: ljudi koji su rođeni u sovjetsko vreme mogu biti kritični prema onom što je uradio Gorbačov, dok će oni koji su iz 90-ih biti zahvalni na građanskoj i ekonomskoj slobodi.
Gorbačov je vodio Sovjetski Savez od 1985. do 1991. kao generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a potom i kao prvi i poslednji predsednik Sovjetskog Saveza. Iako je na čelu države bio svega šest godina, ušao je u istoriju kao čovek koji je promenio državu i svet. Nakon potpisivanja sporazuma o prestanku postojanja SSSR-a, 1991. godine, podneo je ostavku na mesto predsednika.
Otac je liberalnih reformi, poznatih kao „glasnost“ i „perestrojka“. O njegovoj ulozi i rezultatima njegove politike i danas se vode burne polemike. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1990. godine, jer je doprineo okončanju Hladnog rata, padu Berlinskog zida i dozvolio ponovno ujedinjenje Nemačke. Na unutrašnjem planu, započeo je reformu sovjetskog ekonomskog sistema, zalagao se za slobodu govora, za ukidanje partijske cenzure u medijima i kulturi i za uvođenje demokratskih izbora.
Nakon povlačenja iz politike, osnovao je Međunarodnu fondaciju za društveno-ekonomska i politička istraživanja (Gorbačov fondacija), Međunarodni zeleni krst, Forum za novu politiku i bio jedan od inicijatora stvaranja Foruma dobitnika Nobelove nagrade za mir.