Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Mihail Gorbačov je preminuo u utorak, u 92. godini, posle duge i teške bolesti. On je 1990. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, za doprinos mirovnom procesu u odnosima Sovjetskog Saveza i zapadnih zemalja.
Lider koji se iskreno smejao
Mnogi listovi navode da se Gorbačov suštinski razlikovao od prethodnih sovjetskih lidera. Britanski „Tajms“ piše o tome da je Gorbačov umeo da se osmehne i da se obrati publici, da su mnogi na Zapadu bili oduševljeni njime. Bio je energičan i otvoren, svuda je putovao sa svojom ženom.
Istu tu osobinu ističe i španski list „Razon“: „Dolazak Gorbačova na vlast je doneo velika očekivanja, jer je novi sovjetski lider bio komunikativan, dobronameran prema ljudima i iskreno se smejao, na šta njegovi sugrađani nisu bili navikli“.
Sovjetski lider drugačijeg tipa
Britanski „Telegraf“ navodi da je Gorbačov pokazao da je bio „sovjetski lider drugačijeg tipa, s kojim su Ronald Regan, Margaret Tačer, Helut Kol i Džordž Buš Stariji da sarađuju“.
List, takođe, naziva Gorbačova „prvim sovjetskim liderom koji se rukovodio realizmom, a ne ideologijom“, dok „Tajms“ piše da je Gorbačov u međunarodnim odnosima u znatnoj meri koristio konstruktivni pristup, zasnovan na saradnji.
Španski list „Vangvardija“ naglašava da je Gorbačov „više voleo pregovore i uzajamno razumevanje od izolacije i grube sile“, da je „gradio mostove sa Zapadom, a da se nije ograđivao zidovima i slao tenkove“.
Približio Rusiju Evropi
„Razon“ u tekstu povodom smrti Gorbačova navodi da je sovjetski lider imao važnu ulogu u međunarodnoj politici. „On je želeo da izmeni Sovjetski Savez, a zapravo je izmenio svet, okončavši sukob Istoka i Zapada“, navedeno je u tekstu.
Španski list „20 minutes“ navodi da će Gorbačov „ostati upamćen kao jedan od najvažnijih ljudi u Evropi“. „Za mnoge je on čovek koji je približio današnju Rusiju Evropi“, dodaje list.
Protivrečna figura
Većina medija se, istovremeno, slaže u oceni da je Gorbačov bio veoma protivrečna i složena istorijska ličnost. Španski list „Mundo“ ga čak naziva „tragičnim junakom“.
Britanski „Fajnenšel tajms“ navodi da međunarodna reakcija na smrt poslednjeg svetskog lidera koji je odigrao važnu ulogu u okončanju „Hladnog rata“ odražava njegovo složeno nasleđe.
S jedne strane, Gorbačov je dobio međunarodno priznanje za to što je okončao „decenije sovjetskog autoritarizma“ i omogućio Evropi da se mirno ujedini. S druge – u domovini je Gorbačov bio kritikovan za „gorki“ raspad Sovjetskog Saveza.
Britanski „Gardijan“, takođe, skreće pažnju na to da su Gorbačova u inostranstvu doživljavali kao „spasioca“ koji je doneo slobodu mnogim sovjetskim građanima, dok su ga u domovini optuživali da za pustoš koja je usledila. List navodi da se Gorbačov povezuje s pokušajima da modernizuje i poboljša Sovjetski Savez, odnosno sa procesom nad kojim je izgubio kontrolu, što je dovelo do kolapsa države.
Francuski list „Figaro“ smatra da je Gorbačov bio više taktičar nego strateg. Prema oceni lista, bivši sovjetski lider je maštao o „socijalizmu s ljudskim likom“, ali se tokom svoje reformatorske delatnosti udaljio od svog naroda.
„Telegraf“, takođe, iznosi protivrečnu ocenu političke delatnosti sovjetskog lidera. List navodi da je, „prema svim objektivnim standardima“, Gorbačov pretrpeo neuspeh i razočarenje u karijeri političara.
„Velika ironija je u tome što Gorbačov nije težio ni propasti komunizma, ni raspadu Sovjetskog Saveza, ali ga, ipak, na Zapadu smatraju herojem što je omogućio i jedno i drugo“, zaključuje list.