Ovako za Sputnjik zaključke susreta zvaničnika iz Evrope i regiona u Sloveniji komentariše Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost i dodaje;
"Efekti ovog skupa biće dosta skromni, posebno po pitanju evrointegracija, jer sumnjam da će Evropska unija u ovom obliku i postojati za pet godina".
Bledski forum – antiruski skup
Za razliku od prethodnih, na kojima se govorilo o zajedničkim inicijativama, kako građani da žive bolje, ovogodišnji Bledski strateški forum bio je uglavnom posvećen odgovoru međunarodne zajednice na posledice rata u Ukrajini, a sudeći po zaključcima, Forum je zapravo bio antiruski skup.
Učesnici su isticali da je neophodno pomoći Ukrajini da pobedi u ratu sa Rusijom, podržati je finansijski, ali i oružjem. Takođe, navedeno je i da je „ruska agresija“ promenila geopolitičko stanje uspostavljeno nakon Drugog svetskog rata.
Privezati sve za Zapad
Proroković pre svega objašnjava da su ovakve strateške forume i regionalne konferencije, koje finansira nevladin sektor ili američka vlada, predstavljane kao nešto što treba da unapredi regionalnu saradnju, ali da je veliki novac uložen u njih isključivo zarad čvrste integracije balkanskih političkih elita za zapadne centre moći, suštinski, za geopolitičku kontrolu ovog prostora.
„To sada vidimo po ponašanju svih tih foruma, NVO i fondacija, upregnuti su u rusofobni okvir da promovišu pristup SAD, NATO i EU u Ukrajini, čak i da to objašnjavaju, obrazlažu, ubeđuju javnost da je to korisno. Da li balkanske zemlje sada treba da šalju svoje naoružanje, koje nemaju, ukrajinskoj vojsci, treba da daju svoj novac, koji nemaju, ukrajinskoj vladi? Treba da ulažu svoje političke i sve druge resurse, koje takođe nemaju za dobrobit Ukrajine? Naravno da ne, to je besmisleno, ali sve što se finansiralo prethodnih dvadeset godina kroz taj okvir sada mora da bude vraćeno i SAD i NATO-u i Evropskoj uniji“.
Koliko je antiruska agenda važna pokazalo je i prisustvo zvanica na ovogodišnjem skupu. Drugog dana foruma svoje stavove o ratu u Ukrajini i njegovim posledicama na poredak u svetu, izneli su i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, kao i nekadašnji premijer Velike Britanije Toni Bler. Vladimi Zelenski obratio se skupu putem video uključenja.
Uticaj govornika limitiran
Proroković kaže da su, svi osim Eskobara potpuno nebitni za ovaj skup, jer im je uticaj limitran, ali, kaže, Zapad nema druge.
„Na ove skupove dovlače razne ljude koji treba da prikažu našoj javnosti kako se na Zapadu ništa ne menja, da je to homogeni blok koji puca od snage kao pre 20 godina, ali puno toga se promenilo. Efekti ovoga, sve sa nesrećnim Zelenskim koga vode kao mečku Božanu po svim tim skupovima, biće dosta skromni“, kaže Proroković.
Floskule o putu ka EU
Pored rata u Ukrajini, jedna od tema bila je i integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, govornici na tu temu istakli su da je neophodno ubrzati proces evrointegracija celog regiona. Jedan od zaključaka je i da bi se zemlje Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji mogle naći u narednih pet godina.
Proroković i ove zaključke smatra besmislenim, jer sumnja da u ovom obliku EU neće postojati za pet godina. Da je to jasno, kaže, dovoljno je pratiti politiku Nemačke, koja već traži izuzeće vezano za princip ulaganja veta.
„Sankcije Rusiji je bilo lako uvesti, ali ih je nemoguće ukinuti, zato što je potreban konsenzus. Uvek će se naći neka Estonija ili Letonija koje će staviti veto na pokušaj Nemačke da ukine deo sankcija Rusiji, a ako nemačka privreda želi da funkcioniše, oni moraju da se vrate korak unazad i ukinu deo sankcije. Unutar EU se vrlo brzo, u naredna tri meseca, otvaraju pitanja koja se tiču funkcionisanja EU, njenih unutrašnjih mehanizama, što je jako ozbiljno. Zbog toga mislim da u narednih pet godina nećemo imati EU kakvu imamo danas“, zaključuje Proroković.