Jelica Putniković rekla je da bi svi trebalo odgovornije da koriste električnu energiju, zbog nižih računa ali i zbog uštede na koju uoči predstojeće zime pozivaju sve evropske zemlje.
Pozitivno je ocenila povlastice koje se u Srbiji najavljuju za ona domaćinstva koja manje troše, ali je istakla da bi svi, ne samo građani, trebalo da smanje potrošnju.
„Mislim da treba ipak insistirati na tome da država donese neke odluke ili gradovi, naselja. Ne moraju da budu osvetljene baš sve zgrade. Povukli su nogu time što je Vlada donela odluku da se državne institucije manje dekorativno osvetljavaju. Ali mislim da bismo mogli da doprinesemo još više. Na primer, ide zima, ne moramo da kitimo gradove“, rekla je Putnikovićeva.
Ona napominje da je uzrok neracionalne potrošnje u svesti ljudi, te da je potrebna sistemska akcija da se ljudi ubede da struju troše racionalno.
„Nekako su se svi ponašali u Srbiji kao da je struja Alajbegova slama, da o tome ne mora da se vodi računa“, kaže Putnikovićeva u Jutarnjem programu RTS-a i ukazuje na to da imamo i velike gubitke električne energije, gde ulaze i oni koji kradu struju, a koji sigurno ne razmišljaju u koje vreme će uključiti veš mašinu ili bojler.
Ona dodaje da bi i radno vreme tržnih centara koji troše veliku količinu struje moglo da se skrati, ali i da se privreda uključi u štednju.
„Mi smo nekad imali rad u tri smene, pa je noćna smena imala najjeftiniju električnu energiju. Zašto država ili EPS da ne ponude nekim organizacijama, fabrikama u kojima se nešto proizvodi – da prebace proizvodnju u te sate kada je inače manja potrošnja“, smatra Putnikovićeva.
Kako domaćinstvo da uštedi
Jelica Putniković napominje da postoje kuće koje odašilju toplotu kroz zidove i prozore, te da gašenje sijalice u tom slučaju ne pomaže previše.
„Treba da se insistira na tome da svako izoluje svoj stan, svoju kuću, da manje troši energije jer smo stvarno što se toga tiče – rasipnici. Jedna sijalica nije tolika ušteda koliko ako sredimo zidove, prozore, onda ćemo manje trošiti i za grejanje i za hlađenje. Tu nije pitanje samo električne energije, tu je pitanje i daljinskih sistema grejanja, ako se grejete na pelet, na gas, na neki drugi energent – trebaće ga manje“, kaže Putnikovićeva.
Kao rešenje pomenula je i toplotne pumpe i solarne panele, za one koji su u mogućnosti da pređu na takav vid snabdevanja, ali je napomenula da tu postoji problem.
„Nije usaglašeno između Ministarstva finansija i Ministarstva energetike pitanje naplate PDV-a na tu struju koju građanin proizvode pa isporuče u sistem EDB-a, pa posle kad se to vraća – ima problema. Ljudi su videli na svojim računima da nije tolika ušteda koliko su se nadali, to nova vlada treba što pre da reši“, ističe Putnikovićeva.
Ona ističe da je struja jeftinija noću i da svi mogu da paze u koje vreme uključuju bojler, mašinu za pranje sudova, itd.
Kako regulisati grejanje u zgradama
Što se tiče opcije za koju su se neke evropske zemlje odlučile – da se ograniči temperatura grejanja u zgradama tokom zime, gde postoji opasnost da ta mera bude kontraproduktivna jer bi se ljudi dogrevali na druge načine, Putnikovićeva kaže da je rešenje da se grejanje plaća po utrošku.
„Dokle god ne bude uvedeno da se plaća grejanje po utrošku, ljudi će očekivati da im bude 22, 24 stepena… Znamo svi prijatelje koji sede u majicama, otvore prozor, znači pretoplo im je u stanu i ne razmišljaju o tome. Oni neće da uvedu sistem da plaćaju po potrošnji jer onda sigurno ne bi plaćali toliko“, kaže Putnikovićeva.
Ona dodaje da ne mora da bude 19 stepeni u stanu, ali da bi temperatura mogla da se drži na 20 stepeni.
Restrikcija, kaže, neće biti, jer su one kontraproduktivne.
„Vi ćete čim dođe struja ponovo da počnete da trošite. To je kontraproduktivno i izaziva kvarove uređaja“, zaključuje Putnikovićeva.
O situaciji sa strujom i ima li prostora za optimizam u emisiji „Energija Sputnjika“ govorio je Dejan Stojčevski, tehnički direktor Sepeksa, srpske berze električne energije: