Poljska koja već duže vreme, iako može, ne pristaje da postane članica evrozone i prihvati evro kao valutu, smatra da reforma EU ne sme da isključi nijedno rešenje, pa ni mogućnost da se neke od članica evrozone vrate svojoj nacionalnoj valuti.
To napuštanje evra moglo bi da bude privremeno, ili trajno, rekao je poljski šef diplomatije Zbignjev Rau, ocenivši da ravnopravnost država članica zahteva vraćanje jednakih mogućnosti za njihov razvoj.
Traže mogućnost napuštanja evra
Poljska, iako još od 2004. u EU, još nije prihvatila evro, čuva svoju monetarnu nezavisnost i suverenitet, jer smatra da bi u suprotnom došlo do radikalnog osiromašenja njenog stanovništva.
Koliko je uopšte izvodljiv i realan predlog Varšave koji dolazi u trenutku kada je evro opet vredeo manje od dolara, čime je nastavljeno s nestabilnošću valute evrozone koja beleži najveći pad u protekloj deceniji.
Đukić čija je specijalnost upravo monetarna politika, pre svega podseća da je Poljska još pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, držala do stava da zemlja ne treba lako da se odriče monetarnog suvereniteta, odnosno, da centralna banka Poljske treba da vodi suverenu monetarnu politiku. To su radili na konceptu slobodnog plivajućeg deviznog kursa zlota i to od 2.000. godine.
Poljska ne da monetarni suverenitet
Vlasti su se menjale, kao i guverneri centralne banke, ali je to njihova konsekventna politika koja do danas nije dovedena u pitanje. On objašnjava i zašto:
„Ustanovili su, imajući u vidu veličinu i moć poljske ekonomije, da je to najproduktivniji režim deviznog kursa, pre svega za izvoz robe prevashodno proizvedene na bazi domaće supstance. Izvoz je kod njih ključna determinanta rasta BDP-a. Posle izbijanja krize 2008. pokazalo se da su sve zemlje koje su imale monetarni suverenitet, koje nisu bile uključene u evrozonu, a članice su EU, trpele najmanje šokove globalne krize.“
Bile su, kaže, manje ranjive jer su mogle svojim merama monetarne politike da odgovaraju na te tržišne poremećaje na način koji najviše odgovara njihovim nacionalnim ekonomijama. On zato nije iznenađen da Poljaci i dalje drže do tog stava, pogotovo posle krize koju je izazvala pandemija kovida, kao i geostrateških poremećaja koji su sve više izraženi.
Poljska izbegava da postane članica evrozone i zameni svoju nacionalnu valutu zlot za evro
© Sputnik / Vitaliй Belousov
/ I dalje neće evro
Najnovijim predlogom je, smatra naš sagovornik, Poljska samo potvrdila da posle njenih dosadašnjih odlaganja ulaska u evrozonu, ona ni nema nameru da to učini u bliskoj budućnosti, pogotovo s obzirom na veličinu nacionalne ekonomije.
„Teško je verovati da će oni pod pritiskom briselskih političkih elita to odbaciti, jer se taj režim slobodnog plivajućeg kursa i monetarnog suvereniteta pokazao vrlo dobrim u otporu na sve šokove koji dolaze spolja. Zašto bi oni ulazili u nešto što je neizvesno do čega će dovesti kada sa druge strane imaju nešto što je potvrda toga da su stope ekonomskog rasta koji su imali posle svih kriza uvek bile mnogo veće nego u zemljama sa kojima se Poljska može porediti koje su primenjivale režim ciljane inflacije“, ističe Đukić.
Problematičan koncept evrozone
On, takođe, ukazuje na to da je privreda evrozone i njen koncept krajnje problematičan.
„Još pre kovida, naročito posle otpočinjanja globalne ekonomske krize, čitav koncept monetarne unije bez fiskalne unije praktično je na klimavim nogama. Političari, normalno, to nikada neće priznati, ali ekonomisti koji barataju sa uslovima koje treba ispuniti da bi ona opstala na duži rok apsolutno ukazuju da to nije održivo. Samo je pitanje vremena do kada će se to prolongirati“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta.
Otuda, kaže on, povremene ekscesne pojave kada neke zemlje, poput Italije, svojevremeno i Grčke, traže izlazak iz evrozone, što je, kako kaže, veoma, veoma komplikovano.
Povratak na nacionalnu valutu težak zalogaj
U pitanju su, kako napominje, boljke sa kojima su se te države nosile i pre ulaska u evrozonu – od niske produktivnosti, javne i lične potrošnje, slabe poreske discipline. Došlo bi do brutalnog skoka inflacije, poremećaja u platnom sistemu, prilikom konverzije kada su po sredi ranije sklopljeni aranžmani.
„To je vrlo teško izvodljivo. To je takozvani zaključani aranžman, jer jednom kada uđete u privredu evrozone vraćanje na nacionalnu valutu podrazumeva ekstremno velike poremećaje. To je zato što morate da idete ne samo od onog tehničkog detalja, pojave novih bankrota, nego velikih problema koji će značiti izražavanje cena u nacionalnoj valuti koje će munjevito porasti u tim zemljama koje su suočene sa enormnim deficitom budžeta, sa enormnom zaduženošću“, objašnjava stručnjak za monetarnu politiku.
On smatra da bi se te zemlje našle u situaciji koja bi bila politički neodrživa, jer bi došlo do nemira. Zato Đukić smatra da je izuzetno težak povratak na nacionalnu valutu i da bez dobrog osmišljavanja tog koncepta od strane Evropske centralne banke (ECB) od političara iz EU niko neće biti spreman da uđe u takvo hazardiranje.
Privreda evrozone je na klimavim nogama i dolar će do kraja godine biti jači u odnosu na evro
© AFP 2023 / PHILIPPE HUGUEN
U ovoj situaciji ECB, kako kaže, kupuje vreme pojavljujući se kao garant obveznica pojedinih država koje su u problemima, ili vodi takvu politiku kamatne stope koja će značiti ublažavanje tereta dugova zemalja koje to apsolutno ne bi mogle da izdrže da toga nije.
Sumorna slika EU
Po njegovoj oceni, nazahvalno je prognozirati šta će biti sa evrom na duže staze.
„Ono što na bazi svih parametara i ekonomskih i neekonomskih može da se kaže je da će sigurno taj odnos na relaciji dolar-evro biti takav da će dolar do kraja godine sigurno ojačati prema evru. Pre svega to je zbog ekonomskih faktora, odnosno drastičnog pada privredne aktivnosti u pojedinim zemljama EU. Za Nemačku je to već odavno poznato, a sada je to i u Francuskoj. Do kraja godine će evro biti ispod pariteta 1:1, znači imaće nižu vrednost u odnosu na američki dolar“, uveren je Đukić.
Na njegovu stabilizaciju jedino, smatra on, može da utiče brzi oporavak privrede evrozone koga nema pre svega bez jakog izvoza nemačke privrede koja je motor te privredne aktivnosti. S obzirom na to da su znaci recesije već prisutni, a pogotovo ako se ima u vidu da ni na vidiku nije ublažavanje troškovnih elemenata inflacije koja će se u brojnim industrijskim granama samo pojačavati u zavisnosti od cene energenata, slika evrozone je krajnje sumorna, kaže Đukić za Sputnjik.