Stručnjak za energetiku, urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković smatra da će to samo dodatno pogoršati stvari po pitanju snabdevanja Evrope gasom, jer i kada bi najavljeno u potpunosti bilo ispunjeno, Evropa ne bi rešila problem snabdevanja gasom pošto se ruskog, praktično, odrekla.
Američka kompanija Friport NLG je u junu obustavila rad zbog havarije u jednom od pogona u Teksasu. Iako je bilo najavljivano da će pogon u septembru nastaviti rad u ograničenom obimu, a u potpunosti do kraja godine, to se, kako je saopšteno, neće dogoditi.
Američki tečni gas za Evropu na kašičicu
Taj pogon, inače, čini petinu američkog izvoza LNG-a i glavni je dobavljač evropskih kupaca u potrazi za alternativnim izvorima nabavke. Ukapljava oko šest miliona kubnih metara prirodnog gasa dnevno i u punom kapacitetu može da izveze 15 miliona tona tečnog gasa godišnje.
Oko 70 odsto Friportovog izvoza bilo je proteklih meseci usmereno u EU i Veliku Britaniju.
„Američki predsednik Džozef Bajden je obećao Evropi, kada je ona shvatila da će biti u problemu bez ruskog gasa naredne zime, da će 15 milijardi kubnih metara utečnjenog gasa biti transportovano, onog koji se u nekoj od američkih luka iz gasnog stanja pretvara u tečno. Sama priča o američkom gasu koji će spasiti Evropu, zapravo je jedna populistička priča“, kaže Putnikovićeva za Sputnjik i objašnjava zašto.
Neće da zanemare stare kupce
Evropa je pre gasne krize trošila oko 500 milijardi kubnih metara gasa od kojih je iz Rusije stizalo između 30 i 40 odsto, dakle blizu 200 milijardi kubnih metara gasa. Sve i da Amerika pošalje sav obećani tečni gas, to je simboličan procenat, pogotovo onaj koji šalje Friport LNG. Zato Američki gas ne može da spasi Evropu, ističe ona.
„Evropa zavisi ne samo od isporuka američkog gasa koji stiže tankerima, nego od isporuke utečnjenog gasa koji stiže od svih proizvođača u svetu koji, nažalost po Evropu, sada ne mogu da zanemare stalne, sigurne kupce i da se preorijentišu na evropske. I to jeste razlog zašto je gas tako poskupeo na evropskim berzama gasa“, napominje naša sagovornica.
Astronomska cena gasa
Njegova cena danas je premašila 3.200 dolara za hiljadu kubnih metara, a kompanija „Gasprom“ nije isključila mogućnost da bi cene gasa u Evropi ove zime mogle da porastu i iznad rekordnih 4.000 dolara za hiljadu kubnih metara.
Ona podseća da Evropa nije uvela sankcije na isporuke ruskog gasa za članice EU i da je on stizao neometano preko Severnog toka 1 dok, kako kaže, nije počela igranka sa remontom turbina, pa sada Kanada gde je rađen remont, priča jedno, a Gasprom drugo. Severni tok 2 je tehnički završen i napunjen i ostalo je samo da se papirološki uradi sertifikacija koju je Nemačka obustavila kada je krenula intervencija Rusije u Ukrajini.
Evropa može ako stvarno želi
„Da Evropa zaista želi da obezbedi svoju privredu i svoje građane gasom rekla bi Gaspromu da će vanredno pustiti Severni tok 2, pa kada prođe zima i ne bude opasnosti od manjka energenata da se radi ili na sertifikaciji tog gasovoda, ili da ga blokiraju. To što se dešava sa Severnim tokom 1 samo liči na političku priču protiv Gasproma , a onda i ruska kompanija na te provokacije možda odgovara nekim svojim potezima, jer u ratu je sve dozvoljeno. Svedoci smo da se vodi jedan energetski rat protiv ruskih energenata i Evropa koja propisuje razne mere kako da spreči kupovinu ruskih energenata zapravo ima najveće posledice“, ističe urednica portala Energija Balkana.
Ona napominje da je najveći problem što će ne samo domaćinstva, nego privreda trpeti posledice nedostatka gasa. Kaže da je ovih dana bila u prilici da razgovara sa jednim od zaposlenih u nemačkoj kompaniji BASF. Rečeno im je da će, ako ne bude bilo dovoljno gasa u narednim mesecima, na hiljade ljudi biti otpušteno iz tog lanca hemijske industrije. Taj pritisak, dodaje naša sagovornica, građani Evrope već osećaju, uplašeni za svoja radna mesta i zbog ugrožene egzistencije.
Zastalo i sa norveškim obećanjima, može li Alžir
Ocenivši obećanja o američkom tečnom gasu Evropi populističkim, ona ukazuje i na nemogućnost realizacije političkih najava Norveške da će povećati proizvodnju gasa zarad evropskih potrošača. Sada su se, međutim, pojavili tehnički problemi na njenim gasnim nalazištima.
Zato će francuski predsednik Emanuel Makron koji se nalazi u poseti Alžiru, razgovarati o mogućnosti većeg snabdevanja iz te zemlje koja je sa 8,2 odsto u prošloj godini bila treći snabdevač Evrope gasom. I Francuska strahuje za snabdevanjem električnom energijom jer njene nuklearke ne proizvode dovoljno zbog suše i slabih vodostaja reka zbog čega trpi hlađenje nuklearnih reaktora.
Alžir je već povećao isporuke gasa na kontinent, uglavnom preko dva gasovoda koji povezuju zemlju sa Italijom i Španijom. Dojče vele je, međutim, uoči Makronove posete već pesimistički ocenio da su prevelika očekivanja neusmena.