Deputat i predsednica komiteta Narodnog veća za krivično i administrativno zakonodavstvo DNR Jelena Šiškina je podsetila da oružana agresija Ukrajine na Donbas traje već osam godina, ističući istovremeno da za to nije kriva samo Ukrajina, već i one zemlje koje je snabdevaju oružjem i podržavaju je u međunarodnoj areni. Te zemlje su, kako je rekla, saučesnici Ukrajine. U suštini, te države su „ceo kolektivni Zapad“, dodala je ona.
Šiškina je navela da je samo na teritoriji Donjecke narodne republike, u periodu od početka ukrajinske agresije do 1. jula ove godine, stradalo više od 8.600 ljudi, među kojima je više od 130 dece. U ovaj izveštaj su uključene samo potvrđene činjenice, ali nažalost, brojke su još crnje. Kako je navela Šiškina, mnogo je više mrtve dece, a sada, kako se teritorije oslobađaju, ta cifra se povećava.
Šiškina se u svom izveštaju detaljno osvrnula na vrste zločina koje je Ukrajina počinila tokom oružane agresije, među kojima su i ekonomska i transportna blokada. Ako se uzme u obzir najugroženija kategorija stanovništva – penzioneri i deca – Ukrajina je jednostrano 2014. godine, kršeći ustav svoje zemlje i međunarodno pravo, prestala da isplaćuje socijalna davanja, ostavljajući stotine hiljada ljudi ispod granice siromaštva. Takođe, korišćene su nezakonite metode ratovanja, uključujući korišćenje civila kao živog štita. Nad stanovništvom Donbasa ukrajinske snage i nacisti vršili su najmonstruoznije zločine – ubistva, pljačke, silovanja, mučenja, progone, primoravanje na ropski rad... Takođe, ta ukrajinska agresija ima razoran efekat na zdravlje žitelja Donbasa, a vršena su i mnoga druga krivična dela. Drugim rečima, ne postoji nijedna tačka međunarodne konvencije koju Ukrajina nije prekršila.
Ukrajinski nacisti su u Donbasu vršili najmonstruoznije zločine – ubistva, silovanja i mučenja civila
© Aleksandar Maksimenko
/ Međunarodni tribunal za zločine ukrajinskih snaga
Šiškina je u svom izveštaju konstatovala da međunarodni sud i druge društvene organizacije ne ispunjavaju svoje obaveze zaštite prava i sloboda građana, te da trenutno ne postoji telo u svetu koje bi moglo da igra ulogu međunarodnog suda i da vrati pravdu... Stoga je odavno sazrelo pitanje potrebe stvaranja međunarodnog suda pravde, koji će uključivati države koje se zalažu za poštovanje ljudskih prava i sloboda.
Na teritoriji Donjecke i Luganske narodne republike rade organi koji se bave evidentiranjem svih zločina, uključujući i ratnih.
Prema najavama, suđenje ukrajinskim vojnicima i nacistima za zločine počinjene u Donbasu moglo bi da bude organizovano na oslobođenim teritorijama DNR i LNR. Plan je da se organizuje međunarodni tribunal, pa će samim tim i sastav sudija biti međunarodni.
Međutim, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski upozorio je da će, ako dođe do suđenja pregovori za mir s Rusijom postati nemogući. Prema njegovim rečima, „crvena linija“ mogao bi da bude tribunal u DNR nad „Azovcima“ koji su učestvovali u bitkama u Mariupolju.
Politolog Vladimir Kornilov ocenjuje da upozorenja Zelenskog „o crvenoj liniji“ po pitanju pregovora sa Rusijom, izgledaju prilično čudno, s obzirom na to da se Kijev odavno povukao iz pregovaračkog procesa.
„Želeo bih da vas podsetim da ovo nije njegov prvi ‘strašni ultimatum’. Zelenski je proletos rekao da će zauzimanje Marijupolja ’biti poslednja kap koja će preliti čašu’, nakon čega neće biti pregovora. Sada je na red došla nova „crvena linija“. Zelenski iz nekog razloga smatra da treba nekako da utiče na Rusiju. Ne mogu da shvatim zašto bi to uopšte trebalo da interesuje Rusiju, posebno u uslovima kada Ukrajina uopšte ne mari za pregovore i ne vodi ih. Ukrajinci su se povukli iz pregovaračkog procesa, što su i sami više puta izjavljivali, a sada prete da će se povući iz onoga što ne vode“, kaže Kornilov.
Rusija je započela specijalnu vojnu operaciju, čiji je cilj spasavanje naroda u Donbasu od genocida, a takođe i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine
© Sputnik / RIA Novosti
Prinuđivanje na mir neophodna mera
S druge strane, ekspert podseća da se zarobljenim ruskim vojnicima sudi i presuđuje u Ukrajini.
„Želim da podsetim Zelenskog i svu tu bulumentu koja na sav glas viče da će suđenje ‘Azovcima’ biti kršenje konvencija, da je u Ukrajini već održano nekoliko suđenja ruskim ratnim zarobljenicima. Pri čemu, nije suđeno nacistima, niti borcima nekih dobrovoljačkih formacija, već regularnim vojnicima. Izrečene su prave, zatvorske kazne. Iz nekog razloga ni Kijev ni Zapad, koji svojski podržava tobože demokratsku Ukrajinu, nisu se zamarali tim problemom. Kako je to moguće da se u Ukrajini sudi zarobljenicima, a nezavisne Donjecka i Luganska narodne republike ne mogu da sude borcima nezakonitih nacionalističkih formacija", kaže Kornilov.
Predsednik Javne komore LNR Aleksej Karjakin, na forumu u Lugansku, konstatovao je da „Ukrajina nije sposobna da pregovara, već želi samo da diktira“. Ali, nije u poziciji da diktira. S obzirom na to da Rusija poziva na dijalog već osam godina, prinuđivanje na mir je neophodna mera, istakao je on.
Na forumu u Lugansku učestvovali su predstavnici LNR, DNR, Rusije, SAD, Srbije, Češke, Italije i Finske, a učesnici su jednoglasno usvojili rezoluciju kojom su pozvali kijevske vlasti da hitno zaustave zločine nad civilima i vojnicima u Donbasu, a takođe pozvali su međunarodnu zajednicu da prizna vojno-politički režim Ukrajine kao nacistički, a vladajuću ideologiju – ideologiju genocida nad sopstvenim narodom.
"Koliko znam, u Lugansku su se okupili ljudi koji se izjašnjavaju kao antifašisti... To su ljudi koji shvataju da se u Kijevu nastanio fašistički, nacistički režim i oni iznose svoje mišljenje, tačnije, traže platformu da izraze svoje mišljenje. Znamo da poslednjih godina u evropskim zemljama postoji strašna ideološka i politička cenzura i da se ne može izneti svoje gledište bilo gde, a forum u Lugansku je postao dobra platforma za to – kako bi Evropljani, između ostalog, mogli da iznesu svoje gledište, i bar da pokažu da u evropskim društvima ima zdravih, normalnih ljudi...“, kaže Natalija Makejeva, zamenica direktora ruskog Centra za geopolitičku ekspertizu.
Uprkos radu zapadne propagandne mašinerije, mnogi ljudi u SAD i Evropi su sačuvali zdrav razum, dodala je Makejeva.
„To jest, obični ljudi ne vide u Rusiji nešto što treba mrzeti, što treba napadati. Normalan čovek to savršeno dobro zna. Rusija ni za koga predstavlja pretnju, niti opasnost“, ističe ona.
U tom kontekstu, dodaje Makejeva, nijedan zdravomisleći čovek neće poverovati u uveravanja da se NATO od devedestih godina kontinuirano širi u odbrambene svrhe.
"Što se tiče toga da je NATO odbrambeni savez, svi mi znamo onu frazu o tarabi, a na tarabi može da piše šta hoće, pa samim tim i taj vojni blok može da se nazove kako hoće. Svi znamo da je Rusiji svojevremeno dato usmeno obećano da se NATO neće širiti na Istok, ali iz nekog razloga se širi. Navodno je to odbrambeni savez, ali se iz nekog razloga ovaj savez stalno širi“, kaže Makejeva.
Rusija je 24. februara ove godine započela specijalnu vojnu operaciju, čiji je cilj spasavanje naroda u Donbasu od genocida, a takođe i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno rekao da je ta specijalna operacija u Ukrajini bila iznuđena i neophodna i naglasio da će svi zadaci te operacije biti ispunjeni do kraja, te da se sve odvija po planu.
On je takođe podsetio da su protiv ljudi koji su živeli i žive u Donbasu, a nisu se slagali sa državnim udarom u Kijevu, organizovane kaznene vojne operacije. Stavljeni su u blokadu, sistematski su gađani iz topova i vazduha. To se, prema njegovim rečima, zove genocid. Svrha ruske vojne operacije je spasavanje tih ljudi.
Stanovništvo Donbasa se od 2014. godine redovno obraća ruskim nadležnim organima sa izjavama i dokazima o počinjenim zločinima. Istražni komitet RF je do danas već otvorio nekoliko hiljada krivičnih predmeta s dokazima o ukrajinskoj oružanoj agresiji protiv civilnog stanovništva u Donbasu.