Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
„Ako krajem godine Finska i Švedska budu postale članice NATO-a, onda će već Suvalski koridor moći da se smatra uskim mestom zemalja NATO-a, a Kalinjingradska oblast ranjivim delom Rusije. To jest, situacija će biti iz korena promenjena. I ja mislim da je to važna poruka za Rusiju“, rekao je Anušauskas za izdanje „Ukrinform“.
Finska i Švedska su nakon početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a prijave za stupanje u tu alijansu. Zahtevi dveju zemalja za prijem u vojni blok su sada u procesu ratifikacije. Zahtev Švedske i Finske za prijem u NATO još nisu ratifikovale Španija, Grčka, Portugalija, Slovačka, Turska, Češka i Mađarska.
Poljski državni zvaničnici su u više navrata izjavljivali da je najosetljiviji pravac, s vojne tačke gledišta, hipotetički „Suvalski koridor“ – deo teritorije u oblasti grada Suvalke na severo-istoku Poljske, koji se nalazi između Belorusije i Kalinjingradske oblasti Rusije. Dužina tog koridora je oko sto kilometara.
Moskva upozorava na to da je NATO usmeren na konfrontaciju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ocenio da širenje NATO-a neće pojačati bezbednost Evrope i da ta alijansa ima agresivan karakter. On je, međutim, rekao da eventualno stupanje Švedske i Finske u NATO ne vidi kao egzistencijalnu pretnju za Rusiju.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je saopštilo da Moskva ostaje otvorena za dijalog s NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, pri čemu je Zapad dužan da odustane od politike militarizacije evropskog kontinenta.