.jpg){kind=link}
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Egipatska mumija stigla je u Narodni muzej u Zagrebu, danas Arheološki muzej, 1862. godine. Bila je umotana u laneni povoj i kod sebe je imala oštećenu Knjigu mrtvih. Mumiju je kupio Mihael Barić u Egiptu negde oko 1847. ili 1848. godine. U početku je mumija bila kod njega u Beču, a onda je darovao muzeju.
Šta su istraživači saznali o Zagrebačkoj mumiji?
Uz pomoć rendgenskih snimanja ‘80-ih godina utvrđeno je da je mumija pripadala ženi starosti između 30-40 godina i visine 152 cm
Telo mumije je prilikom postupka mumifikacije bilo obavijeno ispisanim lanenim povojima na etrurskom jeziku. Ti povoji čine zaseban spomenik tzv. Liber linteus Zagrebiensis ili Zagrebačku lanenu knjigu.
Međutim, istraživači ne mogu potvrditi da li je ovaj pogrebni papirus pripadao Zagrebačkoj mumiji. Uz mumiju su bili delovi i grumenje balzama, ostaci pogrebnog venca od lišća i cveća, sitni ulomci drva i štuka koji su pripadali polihromiranom sarkofagu. Mumiju su ukrašavale modrozelene perlice, a sa njom je bila i glava mumificirane mačke.
Bilo je neophodno spasiti mumiju od propadanja, što je i urađeno 1998. godine. Ona je datovana C14 metodom u 390. godinu pre nove ere, prenosi portal „Sve o arheologiji“.
Zagrebačka lanena knjiga na etrurskom jeziku
U posetu zagrebačkoj Egipatskoj zbirci bio je bečki egiptolog Jakob Kral 1892. godine. On je prvi shvatio da se ne radi o staroegipatskom već etrurskom rukopisu. Dužina razvučenog rukopisa iznosi 340 cm, a širina razrezanih traka je do oko 35 cm.
Slova su ispisana crnim mastilom. Platno sa tekstom sačuvano je u pet naknadno razrezanih traka kojima je bila obavijena Zagrebačka mumija.
Laneni povoj na etrurskom jeziku sadrži 1130 reči. On se datuje od 1-4. veka pre nove ere. Reč je o jeziku koji nije dešifrovan zbog nedostatka izvora koji bi omogućili njegovu rekonstrukciju
Tekst povoja verovatno predstavlja obrednik s uputstvima koja su primenjivana u svetim obredima Etruraca. Paleografskom analizom u tekstu se mogu prepoznati imena nekih bogova etrurskog panteona. Postavlja se pitanja na koji način je ova Egipćanka došla u kontakt sa Etrurcima. Pretpostavka je da je u Egiptu u to vreme postojala manja kolonija Etruraca. Tako je knjiga i doneta u Egipat od strane zajednice koja je emigrirala. Oni su primenili i prihvatili egipatski pogrebni ritual, mumifikaciju. Ali nisu zaboravili svoje običaje.