Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
„Posvećeni smo dugoročnom partnerstvu sa Ukrajinom. Pomoći ćemo Ukrajini da pređe sa sovjetskih standarda (naoružanja) na standarde NATO-a, sprovede reforme u sektoru odbrane i bezbednosti, pomoći ćemo na putu... oporavka. Predstojeća zima će biti teška... Zbog toga moramo uspostaviti dugoročnu podršku Ukrajini, kako bi Ukrajina bila sačuvana kao suverena i nezavisna nacija“, rekao je Stoltenberg na drugom samitu „ Krimske platforme“, koja se održava onlajn.
On je dodao da je NATO podržavao Ukrajinu tri decenije njene nezavisnosti, „podržavamo je i sada i pružaćemo podršku onoliko koliko to bude potrebno“.
Vojna pomoć Ukrajini
Generalni sekretar rekao je i da trenutno koordiniše dalje povećanje pomoći Ukrajini.
„NATO je član kontakt grupe pod okriljem Sjedinjenih Američkih Država za podršku Ukrajini. Aktivno se bavim koordinacijom sa liderima savezničkih zemalja kako bih ubrzao isporuke velike količine naoružanja i municije Ukrajini“, saopštio je Stoltenberg na drugom sastanku „Krimske platforme“ u Kijevu.
Zemlje NATO-a su se na samitu u Madridu u junu ove godine dogovorile da povećaju vojnu pomoć Ukrajini, a takođe su se dogovorile o sveobuhvatnom paketu dugoročne podrške Kijevu.
Rusija je ranije uputila protestnu notu zemljama NATO-a zbog isporuka oružja Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da se zemlje NATO-a „igraju vatrom“ isporučivanjem oružja Ukrajini.
„Krimska platforma“
Drugi samit „Krimske platforme“, organizovan na inicijativu Ukrajine, održava se onlajn 23. avgusta. U njemu učestvuje desetine zemalja i međunarodnih organizacija. Među ciljevima samita kijevske vlasti navode diskusiju o putevima za „deokupaciju“ Krima. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov okarakterisao je ovaj samit kao antiruski i krajnje neprijateljski događaj.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.