Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
O aktuelnoj i svevremenoj temi govorili su: Ivan Petrović Njegoš, diplomirani ekonomista i direktni potomak svetorodne porodice Petrović Njegoš, Goran Vasin, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Jovan Markuš, publicista i dugogodišnji gradonačelnik Cetinja.
Ivan Petrović Njegoš postavio je pred hercegnovsku publiku sledeće pitanje: „Da li znate da u istoriji starog kontinenta postoji ijedan narod koji je srušio spomenik posvećen njihovim velikanima?“
Njegoševa kapela na Lovćenu srušena je 1972. godine.
© Sputnik / Boban Novović
Potom je, pred punom portom, govorio o periodu prije rušenja kapele, o svim protestima koji su organizovani protiv rušenja kapele.
Govoreći o borbi intelektualaca koji su javno ustali u odbranu lovćenske kapele, on je skrenuo pažnju i na običan narod koji se usprotivio ovom nezapamćenom vandalizmu.
„Onaj kome pripada posebna čast jeste čovjek Iso Mahmutović, koji je odbio da ruši ‘vlaški hram’ i zbog toga pretrpio mnoga gonjenja, ali se upisao i besmrtne“, kazao je Petrović u prepunoj porti Hrama Svetog Spasa na Toploj.
Dr Goran Vasin dao je opšti pregled pokušaja da se uništi srpski narod. Profesor Vasin dugo godina je u bečkim arhivima istraživao politiku Bečkog dvora, koja je imala za cilj, kako smatra, razbijanje prostora na kome danas žive Srbi. Jedan od poslednjih pokušaja da svoju zamisao sprovedu u djelo, kako je istakao, desio se upravo na Lovćenu, 1916. godine kada je razorena Njegoševa kapela.
„I baš zbog toga, kada govorimo o rušenju zavetne kapele, o tom strašnom događaju, moramo tu sliku staviti u okvir istorijskog konteksta koji dugo traje, jer pitanje identiteta i pitanje pravoslavlja zaista je bilo ono što je smetalo tim zavojevačima. Setimo se samo spaljivanja moštiju Sv. Save na Vračaru“, zaključio je prof. Vasin svoje izlaganje.
Publicista Jovan Markuš govorio je o sudskoj golgoti princa Mihajla Petrovića Njegoša sa crnogorskim vlastima. Kako je istakao, sva dokumenta ovog postupka i dalje se čuvaju u tajnosti, daleko od očiju javnosti, a valjalo bi ih objaviti da se vidi šta se događalo.
I pored silne borbe, koju je kao naslednik Njegoša vodio princ Mihajlo, on zvanično nikada nije dobio odluku o rušenju kapele koja je srušena 1972. godine, dok je konačna sudska presuda donijeta tek četiri godine nakon rušenja kapele. Izrazivši nadu da će se kapela jednom ipak obnoviti, Markuš je napomenuo je da je to obaveza grada Cetinja.
„Mauzolej na Lovćenu je divlji objekat koji je podignut na tuđem zemljištu, na tuđoj imovini“, saopštio je Markuš.
Porta Hrama Sv. Spasa na Toploj bila je mala da primi sve posjetioce, koji su došli da čuju predavače i da svojim prisustvom daju podršku da se na Lovćen ponovi izgradi kapela.