Kina, drugi najveći svetski vlasnik američkog državnog duga, konstantno se oslobađa državnih obveznica SAD. Američko ministarstvo finansija je saopštilo da je kineski udeo u američkom državnom dugu u maju pao na 980,8 milijardi dolara, što je najniže od maja 2010. Druga najveća svetska ekonomija šest meseci uzastopno je smanjivala vlasništvo nad američkim državnim obveznicama.
Šta Kini znače američke državne obveznice
Na pitanje, šta to može da znači za privredne odnose Pekinga i Vašingtona, koji su već nekoliko godina zategnuti i opterećeni sankcijama, a šta za globalnu privredu, s obzirom na to da je reč od dve najjače ekonomske svetske sile, Nikolić za Sputnjik kaže da je to nemoguće čitati samo na osnovu tog podatka, jer je priča mnogo kompleksnija.
On ukazuje na podatak koji je važniji da bi se imala prava slika stvari, ocenivši da bi bilo pogrešno ako bismo posmatrali samo vrednost američkih državnih obveznica u kineskim rukama. Kako ističe, tih 980 milijardi dolara tek je trećina potraživanja Kine od Amerike. Više od 3000 milijardi dolara je vrednost onoga što je u kineskom vlasništvu u SAD, bilo da je reč o aktivi, hartijama od vrednosti, akcijama na njujorškoj berzi, ili u nekretninama, napominje on za Sputnjik.
Problem i Kine
„Iako ljudi misle da je to veći problem Amerike, ja čak mislim da je to hipotetički i veći problem Kine. Prvo što mogu da joj zamrznu sredstva, kao što se sada pokazalo sa Rusijom i njenim sredstvima na Zapadu. To je rizik za Kinu, ne samo za devizne rezerve nego i za devizna potraživanja njenih kompanija, fizičkih lica. Sve to može da se zamrzne. S druge strane, Amerika ima oko 2000 milijardi dolara svojih aktiva u Kini, a Kina skoro 5000 milijardi u Americi, tako da bi to neko razdvajanje koje bi bilo naglo, dovelo do krize kakvu svet nije video“, uveren je Nikolić.
On smatra da je na ovakav potez ne samo Kinu, nego i Japan koji je najveći vlasnik američkih obveznica u svetu, koji ih se takođe oslobađa, uticala visoka inflacija u Americi.
Najreprezentativnije američke obveznice koje u najvećem broju imaju prinos od 2,8 odsto, s obzirom na inflaciju od osam procenata, realno imaju negativnu kamatnu stopu.
Kina se oslobađa američkih državnih obveznica koje su pale na najniži nivo od maja 2010. godine
© AP Photo / Kin Cheung
Moguće je, kaže, da ih se Kina nije oslobađala prodajući ih, nego da su stare dospele na naplatu , a nove nije kupovala. Kada bi Kina pokušala naglo da ih proda toliko bi snizila cenu tih papira da bi i sama trpela štetu, mišljenja je ovaj ekonomista.
Gde plasirati sredstva
„S druge strane ne bi imala gde da plasira sredstva od prodatih obveznica jer nijedno tržište nije tako duboko da može da kupi za tolike pare. I onda su to zaista veliki problemi sa kojima bi se Kina suočavala. Ona je u poslednjih 20-tak godina dramatično povećala svoja potraživanja od Amerike, svoja ulaganja, a ona su u suštini nastala zbog toga što je Kina stalno imala trgovinski suficit sa Amerikom“, napominje naš sagovornik.
On, pritom, smatra da Kina nema ni izbora, jer ako hoće da vodi politiku koja je fokusirana na rast kao što ona radi, to podrazumeva visoku stopu investicija za šta je jedini način je da standard ne raste brže od BDP-a. A to, kako objašnjava, podrazumeva ostvarivanje trgovinskog suficita i kada imate viškove njih morate negde da uložite. Ako to ne radite, a Amerika stalno pritiska Kinu da poveća potrošnju, onda bi to dovelo do nižih stopa rasta u Kini.
Pametna politika rasta
On smatra da je kineska politika generalno pametna, jer žele da imaju visoke stope rasta po cenu nekada i prevelikih investicija. Ali, kako kaže, i to je bolje nego se prepustiti nekom velikom uvozu koji bi naglo podigao standard stanovništva, ali i snizio stopu privrednog rasta, jer bi gušio domaću proizvodnju. To se, podseća on, desilo Japanu krajem osamdesetih godina prošlog veka kada su imali stopu rasta od jedan odsto.
Zato Kina, objašnjava on, investira u obveznice zapadnih zemalja.
Nikolić podseća da je, pored usporavanja privrednog rasta u jednom kvartalu zbog lokdauna u Šangaju i još nekim gradovima, kineski izvoz i ove godine vrlo visok, a suficit sa Amerikom je povećam uprkos svim trgovinskim barijerama.
Juan kao evro
Zato on smatra da pitanje američkih državnih obveznica koje su u vlasništvu Kine za nju nije najvažnije, iako je po sredi velika cifra, kao što, kako kaže, nije ni za Rusiju najvažnije to što su joj zamrzli devizna sredstva na Zapadu. Za Rusiju je ključno da je samo u jednoj godini izvoz njenih energenata vredniji od tih zamrznutih sredstava.
„Ključno pitanje za Kinu je internacionalizacija valute, a najvažnije je pitanje svakako u kojoj će meri Kina uspeti da nastavi rast u naprednim tehnologijama, u čipovima, a smatra se da će za tri do pet godina uspeti da sustigne Ameriku. To je pitanje svih pitanja“, smatra Nikolić.
On napominje da se većina analitičara slaže da će kineski juan u jednom momentu postati treća valuta čiji će se udeo u državnim obveznicama drugih zemalja sasvim primaći drugoplasiranom evru koji vuče petinu obveznica u svetu. Prema nekim projekcijama to bi moglo da se dogodi za dvadesetak godina, kaže za Sputnjik ovaj ekonomista.