Komunistička vlast na Kubi ovim je ukinula politiku staru koliko i komunizam u toj državi gde je maloprodaja kao i sve ostalo bila nacionalizovana. Zvaničnici vlade u Havani su najavili da će strani investitori u potpunosti ili delimično moći da poseduju veletrgovine dok će maloprodaja biti za njih otvorena uz kontrolu, jer prevlast, kako je rekla ministarka spoljne trgovine, Betsi Dijaz Velaskez, mora da ima - državno tržište.
Faza konstantnih reformi
Da li ovo znači i definitivan raskid sa Kubom kakvu je svet poznavao od revolucije Fidela Kastra koja je polako i postepeno počela da se oslobađa tog nasleđa?
Politikolog dr Rajko Petrović, stručnjak za Latinsku Ameriku, za Sputnjik kaže da se Kuba već više od 10 godina nalazi u fazi konstantnih reformi koje nisu samo ekonomskog nego i političkog karaktera. One su inicirane još od kada je 2008. Raul Kastro preuzeo vlast, a posebno nakon njegovog poznatog susreta sa tadašnjim američkim predsednikom Barakom Obamom.
Nakon toga Kuba se u vreme Trampa našla na udaru dodatnih američkih sankcija, koje je nastavio i Bajden. Njihove posledice, kao i pandemije kovida 19, uprkos tome što je Kuba uspela da napravi svoju vakcinu, proizvele su ekonomske i socijalne probleme koji su prošle godine rezultirali pobunama na ulicama Havane i drugih kubanskih gradova.
Novi potez ne iznenađuje
„Ovo što se sada desilo sa dozvolom stranim kompanijama, odnosno investitorima da uđu na kubansko tržište, što je promena jednog specifičnog modela zatvorene ekonomije koji je funkcionisao u proteklih 60 godina, nije iznenađenje i nije nekakva izolovana ad hok odluka“, kaže dobar poznavalac kubanskih prilika.
On je podsetio na ekonomske reforme koje su u poslednjih 10 godina sprovedene na Kubi i bile su u službi njene postepene transformacije ka zemlji koja neće biti čisto neoliberalno kapitalistička, nego će svoj socijalistički model prilagoditi zahtevima 21. veka.
Kuba je još odavno započela s praksom ustupanja zemljišta u državnom vlasništvu domaćim farmerima, što je bilo nezamislivo decenijama unazad. Kuba je, nabraja dalje naš sagovornik, veoma liberalizovala regulative koje su vezane za mali biznis i kubanski preduzetnici su prvi put dobili slobodu da zapošljavaju ljude izvan svoje porodice. Dozvolila je formiranje nepoljoprivrednih zadruga tako da danas na Kubi postoji više od 600.000 samozaposlenih privatnika i više od 400 zadruga koje su deo privatnog sektora, dodaje on.
Ekonomske reforme na Kubi su u službi postepene transformacije njenog socijalističkog modela
CC0 / Pixabay /
Privatno vlasništvo i strani kapital
Sa druge strane, državne kompanije na Kubi, čak i one strateškog usmerenja, vremenom su sve više postale samostalnije od državnog ekonomskog planiranja kako bi bila povećana njihova konkurentnost na tržištu.
„Privatno vlasništvo na Kubi je, takođe, u poslednjih desetak godina legalizovano, što nije bilo moguće u prvim decenijama postrevolucionarne Kube. Od 1959. do 2011. godine bila je zabranjena kupovina i prodaja kuća i automobila. Zatim su od 2012. uvedeni i lični porezi, a 2014. godine doneta je odluka u skladu sa novim zakonom o stranim investicijama čime su olakšane njihove ekonomske aktivnosti. Zbog toga najnoviji potez nije iznenađenje, kaže Petrović.
Država je namete stranim investitorima upola smanjila, a od kada je na čelo Kube i kubanske komunističke partije na čelo došao Migel Dijaz Kanel, odmah po stupanju na dužnost je ukazao na otklon Kube od komunizma, ali da ona nije i nikada ne može da odustane od određenog modela socijalizma.
I političke promene
Kada se, kaže on, tome dodaju i neke političke promene u toj zemlji, da je 2018. ustavom uvedena funkcija premijera, a da je posle više decenija predsednički mandat oročen na pet godina, onda sve to govori da se Kuba, koliko zbog spoljnih pritisaka, toliko i zbog svoje unutrašnje potrebe da se reformiše, zaista kreće ka nečemu što bismo možda mogli da nazovemo socijalizmom 21. veka. Po mišljenju stručnjaka za latinoamerički kontinent, reč je o socijalističkom modelu koji je vidljiv u drugim levičarskim latinoameričkim zemljama poput Nikaragve ili Venecuele.
„Sve ove izmene govore o tome da Kuba ide jednim tihim ali dugoročnim kursom reformi, jer ta zemlja ne može više da funkcioniše kao nekada u strogo kontrolisanim uslovima kao u vreme Hladnog rata kada je dobijala ogromnu pomoć od Sovjetskog saveza. Sada je situacija mnogo drugačija. Imamo Kinu koja će uskoro biti vodeća svetska ekonomija, koja ima komunističko političko uređenje, ali tržišno ekonomsko. Kuba očigledno ide tim nekim kursom“, ističe Petrović.
Dosadašnje promene nisu uspele da reše glavni problem Kube - nestašicu najneophodnije robe i lekova i sada se, kako kažu suočava sa najtežom ekonomskom krizom. Na pitanje može li najnovija odluka o ulasku stranog kapitala u trgovinski sektor, doprineti oporavku domaće industrije kako to smatra kubanski ministar ekonomije Alehandro Gil, Petrović misli da je to moguće.
Zatvoreni model ekonomije koji je trajao od Kastrove revolucije počeo je da se reformiše pre deset godina
© Sputnik / Lola Đorđević
Objašnjavajući zašto, on napominje da je Kuba zemlja sa značajnim resursima i značajnim ljudskim potencijalima, da je stanovništvo na Kubi velikim delom visokoobrazoano. Ulazak stranog kapitala na Kubu koji bi bio u određenoj meri ograničen, kako to sadašnja vlada planira, svakako bi mogao da proizvede pozitivan efekat, smatra naš sagovornik.
Nema drugog puta
Petrović ne poriče da kubanske vlasti strahuju od toga da bi ulazak stranih kompanija, pre svega iz SAD, mogao da poremeti političku situaciju u samoj Kubi. Svi se, kaže, dobro sećaju kada je čuvena američka kompanija ITT koja je imala svoju filijalu u Čileu, a to zapravo bila ispostava CIA, u značajnoj meri omogućila da dođe do puča kojim je Salvador Aljende zbačen sa vlasti 1973. Godine.
„Kuba, očigledno, nema drugi put kojim može da ide. Ona ne može da ostane izolovana iz globalnih tržišnih tokova. Ako to ne može jedna moćna Kina, jedan Rusija koja je vidimo otvoreno suprotstavljena pre svega geopolitičkim interesima Zapada, onda ne možemo očekivati od Kube da ostane tipična planska privreda, jer to je ipak jedna mala zemlja sa velikim problemima koje mora da reše i koji su konkretni i tiču se svakodnevnih životnih pitanja“, zaključio je sagovornik Sputnjika.