Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Energetska kriza se, pre svega, tiče Evrope koja je odbacila ruski gas i naftu. Iran bi čak mogao potpuno da zameni Rusiju na evropskom tržištu gasa, ali po veoma visokoj ceni, koju Evropljani nisu spremni da plate iz mnogo razloga, izjavio je za iransku redakciju Sputnjika Rustam Tankajev, glavni stručnjak Saveza industrijalaca Rusije i generalni direktor „Info TEK-Terminal“.
„Iran, naravno, izgleda kao mnogo skromniji izbor na energetskom tržištu, za razliku od Rusije. Ali, postoji jedna karakteristika koja bi zaista mogla da promeni odnos snaga na svetskom tržištu. Iran je drugi u svetu po rezervama gasa. Mogao bi potpuno da zameni Rusiju na evropskom tržištu. To bi se moglo desiti kad bi se, pre svega, ukinule sankcije protiv Irana, što se nikako neće dogoditi. Sledeći uslov je da se reši problem isporuka gasa iz Irana u Evropu. Tu postoje dva puta. Isporuka prirodnog gasa tankerima, ali to je način koji je Iranu nedostupan. Postoji i flota za prevoz gasa koja formalno pripada Iranu, ali 95 odsto je u vlasništvu Kine. Zbog toga, nikakve isporuke tečnog prirodnog gasa iz Irana u Evropu trenutno nisu moguće. Može samo da se pokuša da se angažuju strani transporteri gasa, ali Evropa je to već isprobavala i ispostavilo se da slobodnih transportera gasa u Evropi jednostavno nema“.
Prema mišljenju Tankajeva, isporuke prirodnog gasa iz Irana u Evropu gasovodom su moguće, u teoriji bi on čak mogao da zameni ruski gas. Međutim, geopolitičke okolnosti, koje su u bliskoj budućnosti jednostavno nerešive, neće omogućiti Evropljanima da kupuju iransko „plavo gorivo“ u narednih nekoliko godina.
„Gasovod koji povezuje Iran i Evropu postoji. Njegov kapacitet je ukupno 15 milijardi kubnih metara godišnje. On prolazi preko Turske, koja praktično uzima ceo gas za sebe. U najboljem slučaju Evropa može dobiti jednu milijardu kubnih metara godišnje. Kapacitet tog gasovoda bi se mogao znatno povećati da nije prepreke koja podrazumeva da će trećina tog gasovoda prolaziti kroz oblast na teritoriji Iraka i Turske gde žive Kurdi,a koja se nalazi u zoni stalnih borbenih dejstava. Nijedna banka ni fond nikada neće dati kredit za izgradnju gasovoda iz Irana u Evropu u toj zoni građanskog rata. Zato taj gasovod predstavlja samo tehničku mogućnost isporuke iranskog gasa u Evropu, ali ne njegovu praktičnu alternativu zamene Rusije u Evropi“.
S ruskim ekspertom se delimično slaže i Hedajatula Hademi, generalni direktor „Severne naftne kompanije“ iz Irana, bivši član energetske komisije iranskog parlamenta:
„Nažalost, bez obzira na to što je Iran druga zemlja u svetu po zalihama gasa, naša proizvodnja tog energenta čini oko 800 do 900 miliona kubnih metara dnevno, a otprilike isto toliko trošimo u udarnim periodima. Možemo da izvozimo gas u Evropu ako budemo razradili zajednička izvorišta, razvijali infrastrukturu i gasovode, na primer, kroz Tursku. To je najbolji put za isporuke gasa iz Irana u Evropu, ukoiko postoji odgovarajuća deonica gasovoda. Ako govorimo o isporukama gasa Evropi sada, to su prosto mizerne cifre“.
Kada je reč o nafti Hademi je uveren da bi Iran mogao delimično da kompenzuje njenu nestašicu, povezanu s energetskom krizom, ali da je za to potrebno ukinuti sankcije toj zemlji.
„Isporukama nafte mi bismo zaista mogli da zauzmemo veliki deo tržišta, ako bi nam ukinuli sankcije, zbog toga što imamo velike proizvodne kapacitete. Za sada se dnevno izvozi pola miliona barela nafte i kondenzovanog gasa, ali zbog sankcija ne možemo da igramo realnu ulogu na tržištu“, objašnjava Hademi.
On dodaje da bi u budućnosti, ukoliko bude aktivnije radio na iskorišćavanju zajedničkih naftnih izvorišta i povećao proizvodne kapacitete, Iran mogao da izvozi više od 2,5 miliona barela nafte i kondenzovanog gasa dnevno.
Hademi je uveren da, bez obzira na bojkot ruskih energenata na Zapadu, Iran može da pomogne Rusiji da prodaje gas Evropi preko ugovora o razmeni:
„Ako bismo uključili kompetentne stručnjake, mogli bismo zajedno s Rusijom da započnemo nekoliko faza razvijanja izvorišta i da brzo dođemo do izvoznog nivoa. Pored toga, Iran bi mogao da kupuje gas od same Rusije, a zatim da ga izvozi u Evropu. Zbog toga je moja prognoza ovakva: ako budemo aktivno sarađivali s Rusijom, moći ćemo da zauzmemo veliki deo svetskog tržišta energenata već za pet godina“.