Zajedničko za sva tri zahteva koja potiču iz raznih zvaničnih i neformalnih, međunarodnih i unutrašnjih, vidljivih i nevidljivih centara je da Srbija povuče kobni potez koji bi bio protiv stavova i uverenja i osećaja apsolutne - više nego dvotrećinske većine građana Srbije.
Tri opasna izazova pred Beogradom
Predstava od dijaloga u Briselu tokom koje je Aljbin Kurti, samo sprovodio naloge Zapadnih roditelja i osiono odbio sve kompromisne predloge Beograda za nastavak dijaloga, doživela je izrežirani fijasko i sada čekamo sa zebnjom 1. septembar da vidimo da li su moćni Zapadni igrači spremni da zapale fitilj na Kosovu i Metohiji.
Mali Zelenski iz Prištine rešio je da izazove haos sve sa abnormalno lažnom tezom da Beograd uz pomoć Moskve potpiruje sukob.
Aktivisti Europrajda suočeni sa čvrstim protivljenjem Srpske pravoslavne crkve, snažnim protestom građana usred Beograda i svakodnevnim signalima i apelima državnih zvaničnika i epidemiologa da odustanu od najavljene višednevne promocije LGBT ideologije, još ne otkazuju manifestaciju koja preti da izazove haos u srpskoj prestonici.
Napujdani „borci za ljudska prava“ iz NVO sektora zloupotrebljavaju evropsko opredeljenje zvanične Srbije da iritiraju neprirodan sukob sa većinskom Srbijom u delikatnom momentu.
Pojedine opozicione političke stranke u Srbiji, u trenutku kad politika sankcija prema Rusiji i na Zapadu doživljava potpuni fijasko i kada evroatlantsko javno mnjenje priznaje polako poraz takve sumanute politike, stavljaju na dnevni red državnog parlamenta temu – uvođenja sankcija Moskvi.
Neki stranački lideri zagledani isključivo u evroatlantske sefove i ideološke agende, rešili su da pređu u četnike 1945. godine (pre izbora nisu zastupali politiku uvođenja sankcija Rusiji), i da tako otežaju poziciju Beograda koji kao da je bar minimalno predahnuo od žestokih ucena sa Zapada, da okrene leđa Ruskoj federaciji.
Priterani u ugao ringa
I sada je Srbija ponovo u delikatnoj poziciji.
Sada je Beograd, neposredno uoči formiranja nove vlade (što nije slučajno) opet u klinču između sukobljenih interesa i nezajaživih aspiracija moćnih zapadnih igrača.
Sada je srpska država po ko zna koji put priterana u ugao ringa sa raznih strana i mora da odgovori neodložno, instiktivno, odbrambeno - u narednim satima, danima, nedeljama.
Za početak, demokratski i slobodarski je da se svi setimo šta o svim tim aktuelnim izazovima misli ogromna većina građana, političkih stranaka, narodnih poslanika.
I da se setimo da ovo u globalnim odnosima nije ni 1991. ni 1999., a ni 2008. godina kada su se naši porazi gotovo podrazumevali u svetskoj podeli karata.
Sada, tokom velikog sukoba civilizacija, kad znamo šta tačno hoćemo i u šta verujemo, znaćemo i šta nam je činiti.
I nećemo pogrešiti.