Šest najvećih zemalja EU, uključujući Nemačku i Francusku, u julu uopšte nije dalo nova obećanja Kijevu vezano za neke bilateralne vojne obaveze. Ovo je prvi put od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini da je došlo do takve situacije, piše „Politiko“. A prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu u Nemačkoj, obim vojne pomoći Ukrajini iz evropskih zemalja ima tendenciju opadanja od aprila.
Evropa se umorila od pomoći Ukrajini
Politikolog dr Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije kaže za Sputnjik da se, što se tiče ugovora o vojnoj pomoći, ne može tačno znati šta je dogovoreno a šta ne, tako da ove informacije mogu da budu i deo međusobnih prepucavanja unutar Zapada.
„Suština je druga. Radi se o tome da kada je počeo program "lend liz" koji su Amerikanci započeli sa Ukrajinom on se zasnivao na pretpostavci da će Rusija da kapitulira, da će se u njoj dogoditi nekakav prevrat. Dakle, pretpostavka je bila da Rusija neće izdržati iznutra politički pritisak i da će to dovesti do političkih promena, a da će nova elita u toj i takvoj Rusiji da ispuni sve zahteve. Na taj način bi i to oružje koje je ionako preskupo, bilo plaćeno praktično iz tog izvora,“ smatra Gajić.
Međutim, kako vreme prolazi, dodaje on, na Zapadu postaje sve jasnije da Ukrajina ne može da dobije u tom sukobu.
„Postaje jasno da je Rusija svojim odgovorom praktično obesmislila veliki broj nametnutih sankcija i da Zapad, što je paradoks, čak finansira Rusiju i njene napore time što kupuje energente koji su joj neophodni a čija je cena višestruko skočila. Tako da sada naravno imamo disonantne tonove samog Zapada zbog toga što se procena koju su očigledno imali na početku pokazuje kao netačna,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Pogrešne procene
Gajić podseća da je bilo više izjava zvaničnika evropskih zemalja koji su isticali da Rusija treba vojno da izgubi i da je zato entuzijazam u davanju ili pozajmljivanju oružja na lizing Ukrajini bio tako visok.
„Očekivale su se velike dividende, očekivalo se da će cena energenata možda posle tog prvog udara i kasnije sa, kako su mislili, porazom Rusije da bude takva da je praktično besplatna i da će u tom trenutku da se dogodi ta verovatno najveća predviđena svetska pljačka istoka. Stvari nisu pošle tim tokom i sada naravno imamo te međusobne optužbe. Ali to je i očekivano i ne treba mnogo da čudi,“ mišljenja je Gajić.
On smatra da je došlo i do zamora u kontinentalnoj Evropi, isključujući Veliku Britaniju, u pomaganju Ukrajini jer Evropa shvata, a pre svega u Nemačkoj počinju da to razumeju, da su oni najveća kolateralna žrtva trenutne političke situacije.
Već ima disonantnih tonova
„Ne treba to nas čudi. Mislim da će ovo još više da dođe do izražaja u trenutku kada počnu masovni socijalni neredi, koji su zapravo već i počeli u Evropi a koji mogu samo da više eskaliraju. Tako da je logika stvari da evropske zemlje, ako porinu u dublju ekonomsku krizu, imati ozbiljne turbulencije što će se odraziti na njihov stav,“ veruje Gajić.
Naš sagovornik kaže da disonantnih tonova već ima, da će oni biti sve glasniji i da veruje da će kulminacija biti tokom zime. U isto vreme ističe da će Amerika nastaviti da pritiska evropske države da nastave podršku Ukrajini, posebno Nemačku.
„Politiko“ takođe piše da su zapadni saveznici prošle nedelje u Kopenhagenu odlučili da Kijevu daju 1,5 milijardi dolara, ali, kako se navodi u članku, ova suma je „minorna” u poređenju sa onim što je ranije obećano Ukrajini.