Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Dok talibani 15. avgust, dan kada su 2021. godine ušli u Kabul, slave kao državni praznik, fokus zapadnih medija danas je na Ukrajini. U iščekivanju da režim u Kijevu, uz svesrdnu zapadnu „pomoć“ pobedi Ruse, niko u mejnstrim medijima više i ne pominje prošlogodišnju američku „bežaniju“ iz Avganistana, a izostaje i tadašnja zabrinutost svetske javnosti zbog toga kako će se povratak talibana na vlast odraziti na sudbinu Avganistana.
Vesti o stvarnoj situaciji u toj zemlji, ekonomskim i društvenim prilikama, sve su ređe i uglavnom, čini se, služe za popunjavanje preostalog prostora u medijskim rubrikama posvećenim „dešavanjima u svetu”.
Da li se Zapad i dalje seća Avganistana
Prema rečima Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, vidi se da je u međunarodnim medijima, pre svega zapadnim, Avganistan tek u nekom petom planu.
Brzo je, kaže, prošao šok od povlačenja Amerikanaca u avgustu prošle godine, usled koncentričnih „udara” talibana koji su u praktično filmskom roku od svega nekoliko dana zauzeli većinu gradova, jako brzo napredovali i na kraju ušli u Kabul. To je, napominje naš sagovornik, tada interesovalo zapadnu javnost, a nakon toga je interesovanje za sudbinu tamnošnjeg stanovništva naglo splaslo.
„Tako da, zapravo, vidimo da u tom savremenom svetu, gde se jako brzo menjaju vesti i gde se fokus namerno potencira na jednu tačku, dok druge tačke koje su do juče bile bitne bivaju zanemarene, Avganistan postaje tipičan primer potpunog zanemarivanja i nezainteresovanosti za pravu situaciju. Naravno, osim specijalizovanih međunarodnih i nevladinih humanitarnih organizacija, koje će sporadično u nekim svojim izveštajima pominjati tamnošnju situaciju, ali i to više da bi opravdali svoju delatnost i pokrili sve regione sveta, nego zato što tu zaista postoji neko duboko interesovanje ili delovanje u pogledu poboljšanja položaja stanovništva pod režimom kakav je talibanski“, ukazuje Gajić.
SAD su, podseća naš sagovornik, u trenucima evakuacije svojih snaga pokušale da evakuišu i saradnike prethodnog režima i prebacili su ih u američke baze na drugim lokacijama, pre svega na Bliskom istoku, ali i na Balkanu.
„Međutim, većinu stanovništva Avganistana su prepustili sudbini i od tada ne postoji neko interesovanje vlada i medija, osim sporadičnog i umerenog nadziranja tamnošnje situacije od strane međunarodnih humanitarnih organizacija. One nastupaju na nekim stručnim kongresima ili seminarima koji se bave tom problematikom na globalnom nivou, pa se tu mogu naći neki podaci o kršenju ljudskih prava, broju uhapšenih i tako dalje, ali ništa više od toga. Dakle, ne postoje neke jasno vidljive političke aktivnosti nakon što te organizacije objave neku vest, pa vidimo da u tom političkom smislu ne postoji zainteresovanost da se bilo kakva aktivnost na tom prostoru ponovo pokrene ili intenzivira ako i postoji u nekom blagom obliku“, ističe Gajić.
Talibani se učvrstili na vlasti
U međuvremenu, primećuje Gajić, talibanski režim se učvrstio na vlasti, iako nisu zauzeli celu teritoriju zemlje.
„Nakon povlačenja Amerikanaca i početnog pi-ara talibana o tome kako će njihov režim biti malo opušteniji u pogledu primene šerijatskog zakona i kako neće biti toliko radikalno anti-liberalan i protiv savremenih tekovina, videli smo učvršćivanje njihove vlasti, kao i to da su se oni, po svim suštinskim pitanjima, možda malo sporije i malo manje vidljivo, u najvećoj meri vratili na pozicije koje su imali ranije. Dakle, ne bi se moglo reći da narod Avganistana nešto bolje živi, naprotiv, taj represivni momenat talibana je vrlo izražen, samo je malo manje vidljiv”, navodi naš sagovornik.
Talibani su, dodaje Gajić, naučili medijske pi-ar trikove da to malo prikriju, ali se u suštini radi o režimu koji je promenio dlaku, ali ne i ćud, budući da se situacija u ekonomskom, političkom i statusnom smislu u Avganistanu vratila na one grane na kojima je bila devedesetih godina prošlog veka:
„Oni u fundamentalnim stvarima imaju zacrtane stavove o tome kako, po šerijatskim zakonima, treba da funkcioniše društvo i to manje-više dosledno i sprovode. Međutim, ovog puta su se mnogo mudrije postavili u spoljnopolitičkom ključu, odnosno u svom odnosu prema velikim silama koje su uticajne u regionu, pre svega u srednjoj Aziji, a to su Kina i Rusija. Tu su talibani mnogo odmereniji i mnogo bolje odnose su uspostavili sa, pre svega, Kinezima. Takođe, imajući u vidu da su talibani u bliskim odnosima sa Pakistanom, budući da je stanovništvo te zemlje istog etničkog porekla kao i većina talibana, upleli su se i u unutrašnje prilike u samom Pakistanu“.
Čeka li i Ukrajinu zaborav Zapada
Na pitanje da li i Ukrajinu, u nekom trenutku, očekuje sudbina Avganistana u pogledu gubitka interesovanja zapadnih sila i medija, Gajić kaže da se to, imajući u vidu kako su u poslednjih 30 godina prolazili svi prostori koji su zbog geopolitičke, političke, ratne ili kakve druge situacije koja je bila izazvana sukobom nekih interesa i uplitanjem, pre svega, zapadnih sila, bili predmet velikog interesovanja, svakako da zaključiti.
„To je sudbina koju su, sa nekim rasplitanjem geopolitičke situacije, promenom odnosa snaga ili prosto promenom fokusa interesovanja, manje-više doživeli svi regioni koji su bili u sferi interesa prevashodno zapadnih sila, njihovih medija i humanitarnih organizacija. Nakon jednog trenutka dolazilo je do medijskog zasićenja, onda popuštanja političkog i geopolitičkog interesovanja, vojnog uzmicanja, a zatim i prepuštanja tog prostora nekoj svojoj sudbini koja se, po pravilu, pokazala da nije baš svetla“, zaključuje Aleksandar Gajić.
Odlukom američkog predsednika Džozefa Bajdena, u noći 31. avgusta 2021. godine SAD su okončale svoje gotovo dvodecenijsko vojno prisustvo u Avganistanu. Američka vojska je napustila aerodrom u Kabulu, a nakon što su talibani preuzeli vlast prekinuta je isporuka međunarodne pomoći toj zemlji. Privremenu vladu talibana nije priznala nijedna država.