„Potrebna nam je pomoć naših saveznika i partnera - Velike Britanije, SAD, Nemačke, Francuske, Italije i drugih - da nam pomognu oko nepriznavanja“, rekao je Kurti.
Kurti je rekao da svaka rezolucija mora biti usredsređena na međusobno priznavanje. „To neće biti jedina stavka. . . već centralni deo“, rekao je on uoči predstojećeg susreta.
Srbiju je ponovo optužio za nacionalizam.
„Evo, mislim da je problem sa Beogradom to što oni jednostavno nastavljaju sa starim snovima, koji postaju noćna mora za susede Srbije, ali i za srpski narod", rekao je Kurti koji se, kako kaže, zalaže da Albanci u centralnoj Srbiji imaju ista prava kao Srbi na Kosovu.
Govoreći o sukobima u Ukrajini, Kurti je ponovio da Srbija ima bliske veze sa Moskvom i u prilog tome je naveo da se energetski sektor Srbije, kako kaže, u velikoj meri oslanja na ruske resurse i izložen je većinskom ruskom vlasništvu nad kompanijama.
Otuda, piše FT, Kurti kaže da postoji jasan rizik od uplitanja Rusije u odnose Srbije i Kosova, što, kako tvrdi, povećava šanse za sukob.
„Zabrinuti smo, ali se ne plašimo. Kako će se situacija razvijati zavisiće mnogo od stava i pritiska zapadnih demokratija na Beograd", rekao je, između ostalog, Kurti.
Fajnenšel Tajms je u istom tekstu preneo i pisani odgovor direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića, koji je rekao da Beograd vodi „nezavisnu nacionalnu i bezbednosnu politiku, sarađujući na uravnotežen način i sa istokom i sa zapadom“.
Krajnji cilj Beograda je članstvo u EU, rekao je on, ali je dodao da Kosovo i Kurti guraju agendu pod „izgovorom“ rata u Ukrajini, prenosi Tanjug.