Autor smatra da je želja turskog lidera da ne pokvari odnose sa Rusijom uslovljena spremnošću Moskve na obostrano korisnu saradnju.
Novinar podseća da je Turska odbila da podrži sankcije Zapada i istražuje mogućnost saradnje sa ruskim bankama koje su potpale pod ograničenja, a takođe spremno prihvata plaćanja ruskim kreditnim karticama. Osim toga, Ankara dobija pristup jeftinoj energiji i profit od poslova sa ruskim kompanijama. Za Erdogana je posebno važan pristanak Rusije na njegova dejstva na suzbijanju kurdskog separatizma u Siriji, gde Moskva podržava vladu Bašara el Asada, dodao je Erlanger.
Međutim, Erdogan se suočava sa političkim poteškoćama uoči izbora sledeće godine, jer se turska ekonomija urušava, a Centralna banka skoro da nema deviza, ističe autor.
„Uzajamni izazovi približili su dvojicu predsednika više nego ikad. Oni su se sastali dva puta za poslednje tri nedelje“, zaključio je on.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. U Kremlju su sankcije okarakterisali kao ekonomski rat kakav se još nije dogodio. Kao što je ranije istakao predsednik Rusije Vladimir Putin, politika odvraćanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija Zapada, ali sankcije su zadale ozbiljan udarac celoj svetskoj ekonomiji.