Erdogan je tokom konferencije ambasadora u Ankari ukazao i na duboke veze Turske i Balkana, a turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu najavio je da će predsednik Turske u septembru posetiti balkanske zemlje.
Balkan kao prioritet
„Pomenuo je samo Srbiju. Kako se saznaje, Erdogan će tom prilikom boraviti u Sarajevu, a posetiće i druge balkanske zemlje. Cilj te posete, kako je rekao šef diplomatije, je mir i stabilnost u regionu koji su od velikog značaja ne samo za za Balkan nego i za širi region“, ukazuje za Sputnjik Lalić, nekadašnji dopisinik Tanjuga iz Turske.
On napominje da ni turski mediji nisu imali širu informaciju o tome, ni koje će sve zemlje posetiti, s izuzetkom Srbije. Kako podseća, Erdogan ima vrlo česte kontakte sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sa kojim se pre pola godine sreo.
Lalić je uveren da će u Beogradu na dnevnom redu biti problem Kosova o čemu dvojica lidera od početka imaju oprečne stanove, a Turska je jedna od prvih zemalja koja je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova što Beograd ne odobrava.
Srbija i Turska nikad bolje
U međuvremenu, dvojica državnika su, kako kaže Lalić, shvatila da međusobne odnose ne treba da opterećuju pitanjima oko kojih ne mogu da nađu zajednički jezik nego da razvijaju saradnju tamo gde to mogu.
Naš sagovornik napominje da su odnosi Srbije i Turske u poslednje vreme veoma razvijeni. Robna razmena je dostigla skoro dve milijarde milijarde dolara, u Srbiji radi oko 1.000 turskih firmi koje zapošljavaju oko 8000 ljudi. Pre dve decenije kada se razmena merila sa nekoliko desetina miliona dolara, ovakav uzlet je, kako kaže, bio nezamisliv.
Kosovo nezaobilazno
Ipak, Kosovo i Metohija su, kako smatra, nezaobilazna tema.
Kosovo će sigurno biti na dnevnom redu i zbog toga što Aljbin Kurti u poslednje vreme optužuje Srbiju da ona pravi promociju ruske politike na Balkanu, objasnivši to time što Beograd nije uveo sankcije Rusiji, kaže Lalić. Turska se, međutim, takođe nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji zbog sukoba u Ukrajini. Nedavno je ponovila da to neće ni činiti, jer, kako je objasnio portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin, Ankara mora da gleda svoje interese. Uz to se i zapitao ako svi ruše mostove, ko će onda da razgovarati sa Rusijom.
Lalić, međutim, smatra da je pitanje koliko će dva državnika u razgovorima o pitanju Kosova moći da naprave napredak. Na dnevnom redu i u Beogradu i u Sarajevu će, uveren je on, biti i situacija u Bosni i Hercegovini gde se Erdogan zalaže za za očuvanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Po mišljenju našeg sagovornika, Erdogan će na toj balkanskoj turneji pokušati da se nađe u ulozi posrednika u čemu je u poslednje vreme osokoljen.
„Erdogan očigledno sa ovom posetom Balkanu nastavlja svoju posredničku misiju koju već duže vreme preuzima u širem regionu. Kao što je poznato on već neko vreme pokušava za isti sto da dovede predsednike Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog kako bi bio okončan ratni sukob u Ukrajini. On je sada podstaknut uspehom koji je postigao u pregovorima oko izvoza ukrajinskih žitarica nedavno u Istambulu, uz podršku UN,“ kaže Lalić.
Erdogan kao posrednik
On podseća da je upravo Erdogan nedavno posetio Rusiju kao prvi državnik jedne NATO zemlje od kako je počeo rat u Ukrajini.
Na konstataciju da ta posrednička uloga Erdogana, uprkos očekivanjima, nije baš dala pomake u BiH, gde nije uspeo da izdejstvuje približavanje dva entiteta, Lalić kaže da Erdogan prvih godina po dolasku na vlast nije krio da podržava pre svega muslimane u Bosni i Hercegovini.
„U međuvremenu Erdogan je shvatio da ne može tako jednostrano, jednostavnim pristupom da se rešava taj problem. On ima posebne prijateljske i kumovske veze i sa Bakirom Izetbegovićem, ali tim privatnim vezama ne mogu se rešavati tako složena pitanja, a da se ne uzme u obzir kako će reagovati Srbi i Hrvati koji žive u toj zemlji“, istakao je naš sagovornik.