Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
On u autorskom tekstu za francuski nedeljnik " Valeurs Aktueles" ističe da su "barikade, blokade, kosovske specijalne snage, protivavionske sirene i pucnji 31. jula, u Mitrovici na severu KiM, uz sukob između srpskog stanovništva i albanskih policijskih snaga "gorko ličili na deža-vi".
Kotarac, koji je čest gost u francuskim medijima, inače poreklom Srbin, piše da je "varnicu tog 31. jula izazvala odluka albanskih vlasti na Kosovu, da na severu, gde je većinsko stanovništvo srpsko, uvedu registarske tablice i kosovske lične isprave umesto srpskih tablica i ličnih dokumenata", prenosi Tanjug.
On podseća i da je 2011. godine zaključen sporazum o kretanju između Beograda i Prištine i da taj sporazum kosovskim Srbima ni na koji način nije nametnuo usvajanje pasoša i registarskih tablica, samoproglašene države koju UN još uvek ne priznaje, kao ni više od polovine njenih članica.
On objašnjava da ta jednostrana odluka Prištine, koja u očima spoljnih posmatrača može da izgleda nebitna, svakako više nije takva u kontekstu sukoba u Ukrajini i sukoba sa Rusijom, istorijskim saveznikom Srbije.
Danas, po Kotarcu, prostor KiM liči na novu scenu, na kojoj se odvijaju operacije u kojima se suprotstavljaju pristalice NATO-a i istorijski saveznici Rusa, dve strane koje su već akteri u ukrajinskom ratu, a čije se posledice osećaju u svakodnevnom životu Evropljana.
Podseća i da je Moskva odmah kritikovala albanski napad i podržala Srbiju, jedinu zemlju koja je kandidat za Evropsku Uniju koja nije uvela sankcije Rusiji, iako je osudila napad na Ukrajinu.
On navodi i da osim afere sa registarskim tablicama, treba razumeti da su osnovni problemi na KiM i dalje zamrznuti i daleko od rešenja sa pozicija suprotstavljenih strana.
Po njemu to su pre svega, nemogućnost Kosova da dobije međunarodno priznanje svoje nezavisnosti četrnaest godina nakon jednostranog proglašenja, što, kako kaže, "očigledno zvuči kao neuspeh za NATO".
"Više ne postoji sistematsko diplomatsko usklađivanje, dvadeset dve države su čak povukle svoje priznanje nezavisnosti Kosova, poput Gane ili Madagaskara", istakao je Kotarac u tekstu za " Valeurs Aktueles".
Još jedan kamen spoticanja po francuskom političaru, jeste nemogućnost povratka srpskih izbeglica koje su proterale albanske snage OVK, koje su za SAD bile zvanično teroristička organizacija sve do napada NATO-a na Srbiju, kada iznenada postaju "neizbežan saveznik" alijanse.
Navodi i da je tokom povlačenja srpske vojske sa KiM u junu 1999. godine, više od 250.000 Srba proterano iz svojih sela pod pretnjom streljanja, kada je teoretski trebalo budu zaštićeni od strane NATO snaga.
U prilog tome on iznosi i zvanične brojke o kretanju srpskog stanovništva između 1981. i 2011, po popisima stanovništva, i navodi da je u Prištini 1981. godine živelo više od 43.875 Srba, a da ih je 2011. godine bilo samo 437, odnosno sto puta manje nego trideset godina pre.
Piše i da je u Peći, taj odnos 332 u 2011. , naspram 17.791 u 1981., a u Prizrenu, 231 prema 11.651 nakon tri decenije, uz napomenu da nedavni podaci čak govore da ih na ovom lokalitetu ima samo 27, odnosno 400 puta manje za četrdeset godina.
Kotarac navodi i da su nekoliko godina posle rata, radikalni Albanci uništili skoro 150 srpskih kulturnih i verskih spomenika, uključujući i određene manastire iz 13. veka pod zaštitom UNESKO-a i podseća da je to mnogo više nego u pet vekova turske okupacije na ovim prostorima.
Pored ovih zloglasnih razaranja, kako navodi, na KiM se pojavilo više od 400 džamija, koje su u velikoj meri finansirale zemlje Zaliva, a veliki broj džihadista je otišao u Siriju, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji, Evrope, kada se računa srazmerno broju stanovnika, piše Kotarac.
Vraćajući se na aktuelna dešavanja na KiM, on u tekstu kaže da su se posle 31. jula, tenzije smanjile, ali i da je neizvesno koliko dugo će to trajati, pošto je sporna odluka administracije u Prištini odložena do 1. septembra.
Vesti podstiču, navodi on, na razmišljanje o Sirijcima, Iračanima, Avganistancima - izbeglicama - pa čak i o mogućnosti prihvatanja talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), poput Sandrin Ruso.
"Ali kome danas smetaju srpske, hrišćanske i evropske izbeglice, koje su pre 23 godine proterali kosovski Albanci? Hoćemo li sutra, u srcu Evrope, morati da čekamo zaglušujuću buku artiljerije kako bi se čuo njihov tihi vapaj?", pita Kotarac.
Francuski političar na kraju svog teksta postavlja i pitanje da li će, ako se nasilje pojača u septembru, Evropa braniti srpski teritorijalni integritet na Kosovu kao što to čini za Ukrajinu, ili će nastaviti da brani albanski separatizam, što bi, kako navodi, bilo potpuno suprotno od onoga što radi u Ukrajini.