Po oceni ukrajinskih eksperata zona isključenja bi bila 10 puta veća nego posle nuklearne katastrofe u Černobilju, a katastrofalne posledice bi se osećale narednih nekoliko decenija. Prema nekim procenama, ugrožene bi bile čitave oblasti, a među njima Kijevska, Zaporoška, Harkovska, Poltavska, Hersonska, Odeska, Nikolajevska, Kirovogradska, Vinjicka, Donjecka i Luganska, kao i pogranični regioni Ruske Federacije, Belorusije, Moldavije, Bugarske, Rumunije, čak i šire.
„Nuklearne elektrane su takvi objekti gde ljudi troše ogroman novac da ih zaštite od svih zamislivih opasnosti. One su zaštićeni od svih kataklizmi - od zemljotresa, uragana, tornada, čak i od tehnogenih katastrofa, poput pada aviona, ali, mislim, da još niko u svetu nije pokušao da zaštiti nuklearne elektrane od direktnih artiljerijskih udara. Ovakvo varvarstvo kao što je napad na nuklearnu elektranu je događaj koji se retko dešava u praksi čovečanstva“, kaže za Sputnjik savetnik direktora Ruskog naučnog centra „Kurčatovski institut“ Andrej Gagarinski.
Kijevski režim je poslednjih nedelja povećao broj napada na teritoriju nuklearke Zaporožje, petu najveću nuklearku u svetu, koja je od marta ove godine pod kontrolom Rusije.
U petak je ukrajinska vojska artiljerijski gađala teritoriju Zaporoške nuklearne elektrane, ispalivši 20 granata kalibra 152 milimetara, a usled tog granatiranja izbio je požar na vodovodu, koji je hitno ugašen. Na sreću, ukrajinske granate nisu pogodile postrojenja za naftu i mazut i kiseoničku stanicu koji se nalaze pored, čime su izbegnuti veći požar i moguće curenje radijacije.
U nuklearki je isključen deo opreme bloka broj 3, a smanjena je i proizvedena snaga bloka broj 4.
Rusija je pozvala UN i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da „osude zločinačke akcije” kijevskog režima i neprestane vojne napade na elektranu, a takođe zatražila je i održavanje sednice Saveta bezbednosti UN za 11. avgust.
Moskva ocenjuje da napadom na Zaporošku nuklearnu elektranu, Kijev faktički uzima za taoce celu Evropu i istovremeno konstatovala da „usmeravajući artiljeriju na funkcionalne reaktore i skladišta istrošenog nuklearnog goriva, Ukrajinci gađaju i sebe".
Ako bi došlo do eksplozije u nuklernoj elektrani u Zaporožju zona isključenja bi bila 10 puta veća nego posle nuklearne katastrofe u Černobilju
© Sputnik / Andrei Aleksandrov
/ Zaporoška atomska elektrana nije ruska vojna baza
Ukrajinske trupe su i za vikend izvele napad na Zaporošku atomsku elektranu iz višecevnog bacača raketa „Uragan“, a fragmenti i raketni motor pali su na oko 400 metara od pogonske jedinice stanice. Posle tog granatiranja u Energodaru, gde se nalazi nuklearka Zaporožje, na osiguraču je oznaka oruđa 155 milimetara NATO kalibra.
Nuklearna elektrana Zaporožje se nalazi na levoj obali Dnjepra, u blizini grada Energodara. To je najveća nuklearna elektrana u Evropi po broju blokova i kapacitetu. Stanica ima šest energetskih blokova VVER-1000, svaki kapaciteta 1 gigavat.
Od samog početka vojnog sukoba u Ukrajini, eksperti upozoravaju na rizik od ozbiljne nuklearne nesreće u zemlji sa 15 reaktora u četiri aktivne nuklearne elektrane.
"Najstrašnija opasnost je ako se uništi betonska zaštita koja postoji na svakom bloku, a reaktor bude uništen. Tada će doći do velikog curenja radijacije, a to je ozbiljna opasnost po zdravlje ljudi. I nije to jedino strašno. Do nevolja može doći i ako bude uništen sistem za prenos vode u reaktor, a čak i reaktor koji ne radi mora da se hladi“, objasnio je Gagarinski.
Rusija je kategorično odbacila optužbe američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da navodno koristi nuklearnu elektranu Zaporožje kao vojnu bazu, ističući da u toj nuklearci nema ruskih oružanih snaga, izuzev ograničenog broja vojnika neophodnog za njenu zaštitu, pošto su ukrajinske oružane formacije poslednjih meseci izvršile niz provokacija koristeći bespilotne letelice, uključujući i one koje su isporučile države-članice NATO-a, kako bi narušile normalno funkcionisanje stanice, kao i zastrašile njeno osoblje, podrle bezbednost nuklearne elektrane i na kraju stvorile pretnju nuklearne katastrofe.
Nuklearka kao oružje za masovno uništenje
Ruski eksperti ocenjuju da bi prelazak Zaporoške nuklearne elektrane sa ukrajinskog „Energoatoma“ na ruski „Rosenergoatom“ bila najpoželjnija opcija za Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA). Za to je, između ostalog, potreban sporazum sa IAEA. Osim toga, to bi bilo značajno i zato što je „Rosatom“ patentirao tehnologiju zagrevanja tela reaktora VVER-1000. Ta tehnologija se koristi za produženje životnog veka tela nuklearnog reaktora.
Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju Rafael Grosi izrazio je zabrinutost i spremnost da predvodi misiju eksperata IAEA za bezbednost i zaštitu nuklearnih elektrana.
Međutim, Gagarinski smatra da bi Međunarodna agencija za atomsku energiju trebalo hitno da preduzme konkretne mere, a ne samo da izražava zabrinutost.
„Imam osećaj da gospodin Grosi donekle politizuje situaciju. I dok još nije bilo ukrajinskih napada, on je bio zabrinut – kažu da nije dobro da se stanica kontroliše sa dve ruke, neće ukrajinski operateri i ruski stručnjaci da dele posao. Navodno, to je opasno. Ali, kada je prava opasnost zaista nastala, kada su Ukrajinci počeli da gađaju nuklearku, on je opet, na sva zvona, zauzeo stav: ‘Zabrinuti smo zbog situacije’, umesto da zahteva da se Ukrajinci obuzdaju“, naglasio je Gagarinski.
Ruski eksperti upozoravaju da je granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje pokušaj da se nuklearno postrojenje koristi kao oružje za masovno uništenje. Drugim rečima, radi se o pokušaju ukrajinske vojske da nuklearnu elektranu pretvori u izvor nuklearnog zagađenja. Svi napadi vrše se ciljano i svesno.
Podsećajući da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski još pre početka specijalne vojne operacije rekao da želi da napravi atomsku bombu i nagovestio mogućnost obnavljanja (ili sticanja) nuklearnog statusa Ukrajine. Nije tu zamisao sproveo u delo, ali ide ka tom cilju, različitim metodama, pošto granatiranje može dovesti do nuklearne eksplozije.
Zbog toga eksperti smatraju da bi hitno na ove napade trebalo da reaguju UN i IAEA i to konkretnim merama – obuzdavanjem kijevskog režima.