Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti sastaće se 18. avgusta u Briselu, na poziv visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, a da bi taj susret mogao biti produktivan nagovestio je američki izaslanik za Zapadni Balkan na virtuelnom brifingu za novinare.
„Verujemo da postoji trajno rešenje koje zahteva Briselski sporazum u vezi sa registarskim tablicama, kao i da smo blizu sprovođenja Mape puta o sprovođenju dogovora o energetici“, rekao je Eskobar i dodao da su dve strane blizu primene sporazuma o nestalim osobama, kao i da treba da počne diskusija o Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom (ZSO). Eskobar je, međutim, istakao da ZSO "ne sme biti u suprotnosti sa Ustavom Kosova" i da „ne bi trebalo da bude država u državi“.
Eskobar optimista po službenoj dužnosti
Na pitanje na čemu Eskobar zasniva svoj optimizam po pitanju predstojećeg dijaloga u Briselu, bivši vicepremijer i nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Nebojša Čović za Sputnjik kaže da od američkog specijalnog predstavnika ne treba ni očekivati da bude pesimista, budući da Amerikanci više od 20 godina pričaju istu priču.
„To je onaj sindrom da oni neprekidno pričaju Srbima i Srbiji da je Kosovo izgubljeno, uz razmišljanje da će Srbi to na kraju sami shvatiti, odnosno da će Kosovo i Metohija da bude izgubljeno. Očigledno je da to nije tako, ali je njegov zadatak da tako priča. Takođe, interesantno mi je u Eskobarovoj izjavi prejudiciranje stvari, odnosno da Zajednica srpskih opština ne bude „država u državi“. Nema potrebe za tim jer to otvara razmišljanje o nekakvim nečistim igrama koje Amerikanci igraju sa Kurtijem. Naime, zna se šta je Zajednica srpskih opština, šta je potpisano, zna se koji je okvir ZSO - i to treba da se sprovede“, kategoričan je Čović.
Međutim, primećuje nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, oni to ne mogu da sprovedu već čitavu deceniju, a u međuvremenu stalno ubacuju neke nove priče i nove zahteve.
„Eto, sad je on „rešio“ registarske tablice, a zapravo su sve te nove priče i novi zahtevi onako, „na kvarno”, štrpkanje suvereniteta i pokušaj pravljenja ili završetka pravljenja fantomske države koju su oni zamislili da naprave. Ta njihova priča da je Kosovo i Metohija jedinstven slučaj - gde to piše, u kom međunarodnom aktu? Kao drugo, ne može da bude pravilo ono što oni kažu, odnosno da Amerikanci nešto kažu, a onda to odjednom postane međunarodno pravilo. To ne može tako“, ističe Čović.
Dva pitanja za Prištinu
Prema njegovom mišljenju, na sastanke u Brisel obavezno treba ići i ni jedan ne treba odbijati, budući da imamo dosta iskustva sa njihovim mahinacijama iz prethodnog vremena.
„Ali, na sastanku je, nakon dobar dan, bukvalno prva rečenica: „Kada ćete vi da vratite imovinu Dečanima?“, a odmah iza je rečenica: „Kada ćete da sprovedete Zajednicu srpskih opština?“. Nakon toga nemamo šta više da pričamo“, ukazuje Čović.
Na pitanje, da li on lično očekuje napredak u razgovorima Beograda i Prištine, imajući u vidu nedavne tenzije u južnoj srpskoj pokrajini, naš sagovornik kaže da ne očekuje – ništa.
„To je ona ista formulacija rečenice koju bi mi trebali da izbacimo - da se slažemo oko onoga oko čega se ne slažemo. To bi mogli da prevedemo na to da smo saglasni oko nečega oko čega nismo saglasni, ali ne možemo da budemo ni saglasni oko nečega oko čega nismo saglasni, a što ugrožava naše nacionalne i državne interese par ekselans. I to je sada valjda jasno kao dan, a njihova igra – te malo registarske tablice, pa malo energetika, te malo takse, te malo Valač, ili izmisle neku dodatnu priču da naprave neku tenziju - to je sve napravljeno od strane međunarodnih „bilding timova“ za projektovanje i proizvodnju krize“, zaključuje Nebojša Čović za Sputnjik.
Gabrijel Eskobar je rekao i da su SAD po pitanju Zajednice srpskih opština u potpunosti usklađene sa kolegama iz Evropske unije.
„Jasno je da je Zajednica ranije dogovorena, zato se o tome mora razgovarati. Međutim, ona ne bi trebalo da bude država u državi. Postoje brojni evropski modeli u kojima manjine mogu da zaštite kulturno nasleđe i jezik u okviru Ustava. Zato bismo želeli da neki od tih primera budu iskorišćeni kao vodič za napredak u primeni Zajednice. Nadam se da će se o tome možda razgovarati u Briselu kasnije tokom meseca“, ukazao je američki zvaničnik.