Izrael je u petak počeo vojnu operaciju „Zora“ sa ciljem da gađa palestinsku radikalnu grupu Islamski džihad u Gazi, na šta su Palestinci odgovorili ispalivši stotinu raketa ka Izraelu. Sukobi su se nastavili tokom čitavog vikenda, a nakon tri dana raketiranja u nedelju uveče je uspostavljeno primirje. Međutim, lider palestinske organizacije Zijad Nakaleh poručio je da će se borbe nastaviti ako se Izrael ne bude držao dogovorenog.
Gaza - veliki zatvor na otvorenom
Prema rečima Slobodana Jankovića, kriza u pojasu Gaze je sve veća i to ne samo u vojnom smislu. Sve je manje pijaće vode, godinama je sve manje struje, vlada zdravstvena i prehrambena kriza, a mogućnost za izlazak iz tog „zatvora“ sve je manja.
„Kao što u običnim zatvorima postoje bande koje zavode red i disciplinu, tako i u pojasu Gaze palestinske organizacije poput Hamasa, Islamskog džihada, ali i onih manjih kao što palestinski Narodni front za oslobođenje, s vremena na vreme preduzimaju neke akcije kako bi opravdale svoj status nekoga ko je zadužen za red i vlast u tom „zatvoru na otvorenom“. Sa druge strane, Izrael već godinama sprovodi taktiku diplomatske ekspanzije. Ona je prvo pokrenuta u Africi i zemljama koje su tradicionalno prijateljski nastrojene prema Palestini, a u poslednjih sedam, osam godina Izrael se sve otvorenije okrenuo i arapskim zemljama, sa kojima polako stupa u ekonomske i diplomatske odnose“, navodi naš sagovornik.
Upravo zato, kako dodaje, te palestinske grupe koriste određene prilike da se sukobe sa Izraelom i afirmišu kao organizacije koje i dalje mogu da se suprotstave Izraelu, a da zauzvrat arapske zemlje koje su u međuvremenu priznale Izrael, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, ili koje sve više sarađuju sa tom zemljom, kao što to čini Saudijska Arabija, konačno daju neki novac i sredstva stanovnicima i organizacijama u pojasu Gaze da bi nekako pregurali sledeći dan, nedelju, mesec i eventualno godinu.
„To je, u suštini, jedna velika igra, pa će tako Palestinci isprovocirati Izrael, ili će Izrael isprovocirati njih, a oni će odgovoriti ne bi li dobili nešto kako ne bi skončali i kako se taj „zatvor“ ne bi zatvorio sam od sebe. Naravno, u sukob Palestinaca i Izraelaca uključuju se i veliki igrači, spoljne sile od kojih svaka ima svoj interes“, ističe Janković.
Da li će primirje biti kratkog daha
Privremeni prekid vatre između Izraela i palestinske organizacije Islamski džihad u pojasu Gaze predložili su egipatski posrednici, kako bi se napravio prostor za pregovore o dugotrajnijem zatišju. Dok su Kina i Rusija izrazile duboku zabrinutost zbog nasilja i žrtava u pojasu Gaze, američki predsednik Džozef Bajden pohvalio je izraelsko rukovodstvo, kao i sopstvenu podršku odbrambenom sistemu „Gvozdena kupola“, za koji navodi da je „spasio mnogo života“.
Na pitanje u kojoj meri spoljne sile pomažu ili odmažu u ovom sukobu i da li će ovo primirje biti kratkog daha, Slobodan Janković kaže da Palestinci nemaju adekvatna vojno-tehnološka sredstva da se suprotstave Izraelu, koji ima jednu od najsavremenih armija na svetu.
„Oni nemaju čime da ih ugroze osim terorističkim napadima, koji su opet indivudualni, jer za kolektivne nema mogućnosti. Naime, mere bezbednosti u Izraelu su na tako visokom nivou da je neka nova intifada (ustanak Palestinaca protiv Izraela) postala nemoguća. Kada je reč o tome da li strane sile pomažu ili ne odnosima Palestine i Izraela, treba imati na umu da će Sjedinjene Američke Države uvek podržavati Izrael, a pogotovo sada kada je poverenje u Ameriku na Bliskom istoku poljuljano. Tako da će, ako ništa drugo, nastaviti sa podrškom Izraelu kako bi ta zemlja nastavila da se oslanja na njih, a ne na neke druge države“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Naravno, primećuje Janković, Izraelci su dosta pragmatični i nastoje da imaju jako dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom:
„To se videlo i u prethodnom periodu gde se Izrael povukao i nije oštro reagovao na činjenicu da je Rusija, u skladu sa svojim zakonodavstvom, identifikovala jevrejske agencije u toj zemlji kao strane agente, odnosno kao agente izraelske države. To je prošlog meseca izazvalo malu krizu u rusko-izraelskim odnosima, ali vidimo da se Izrael, kada su videli da nemaju mogućnost da to spreče, povukao, da ne bi kvario odnose sa Rusijom i tu koordinaciju oko delovanja vojske na Bliskom istoku“.
Povodom eskalacije sukoba u pojasu Gaze u ponedeljak se na vanrednoj sednici sastaje Savet bezbednosti UN. Odluka o sastanku doneta je nekoliko sati pošto se palestinska misija u UN obratila članovima SB UN i pozvala ih da, kako je navedeno u saopštenju kabineta palestinskog ambasadora, „preuzmu svoje odgovornosti da zaustave izraelsku agresiju protiv palestinskog naroda u pojasu Gaze i obezbede međunarodnu zaštitu za palestinski narod“.
Mogu li UN naći rešenje
Na pitanje u kojoj meri Ujedinjene nacije mogu da pomognu u održavanju primirja i iznalaženju rešenja u ovom delu svetu, Slobodan Janković kaže da su UN kadre da reaguju onda kada postoji saglasnost među članicama Saveta bezbednosti.
„Međutim, saglasnost članica SB UN oko odluka usmerenih protiv Izraela nije moguća, pa se osim standardnih osuda eskalacije i poziva na mir, dakle nekih opštih mesta koja se ponavljaju već decenijama, neki veći angažman Svetske organizacije ne može očekivati“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
U petak, prvog dana izraelske vojne operacije, ubijen je komandir Islamskog džihada Taisir Džabari, koji je bio zadužen za severni deo pojasa. Ministarstvo zdravlja u pojasu Gaze saopštilo je da je od početka sukoba ubijeno 29 ljudi, uključujući šestoro dece i četiri žene. Izrael tvrdi da su mnogi ubijeni bili operativci ekstremističke organizacije Islamski džihad.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com