Rat je nešto što se na ovim prostorima događa tako često i tako strašno, i zato sam i rekao da je rat peto godišnje doba kod nas, smatra akademik Dušan Kovačević, laureat nagrade „Aleksandar Lifka“ za životno delo.
Kovačević dodaje da su Srbi narod koji u jednom veku preživi tri balkanska rata – Prvi, Drugi i „ovaj poslednji devedesetih godina“, dva svetska rata i na sve to jedno bombardovanje takozvanih saveznika krajem devedesetih.
„Šest puta smo razarani, bombardovani, uništavani, svaka generacija je prošla kroz užase rata. Ne znam na koji način smo to preživeli mentalno i fizički i mislim da se ta priča pretvara u jedan genetski kod“, kaže Kovačević za „Orbitu kulture“.
„Ušao majmun u tenak“: Stogodišnji moćnici uništavaju civilizaciju
Čovek je kao biće u svojoj poznatoj, pisanoj istoriji stalno u ratnom stanju a ljudska sudbina je „strašno vezana za rat“ i zato je „Rat i mir“ naslov „najčuvenijeg romana na svetu“. Sukob u Ukrajini indirektno se prelama na celu planetu i u ovom trenutku postoji jedna apsurdna stvar koja nije postojala ranije u istoriji a to je da dvadesetak ljudi iz raznih zemalja i centara moći „drže planetu u šaci i mogu da je zdrobe“.
„Ne daj bože nuklearnog rata, kao što je Putin rekao pre neki dan, a što svi mi znamo, jer u njemu nema pobednika. U celoj toj priči je strašno da je svaki interes pojedinih grupa, moćnika, vladalaca planete vezan za novac. Danas 20 ljudi može da unište kompletnu civilizaciju, a ono što je apsurdno i zabrinjavajuće u toj priči je da od tih 20 vladalaca sveta, 15 ima preko 100 godina“.
Briga ih je za buduće naraštaje iako je 50 odsto mladih ljudi na planeti jer će oni „živeti još dve ili tri godine“.
„Niko ne vodi računa o tome, to je tako neodgovorno, to je kao na svadbi kad se kum napije pa puca iz pištolja, ili 'ušao majmun u tenak'. Samo jedan viče da je majmun ušao u tenak ali niko ne obraća pažnju dok ne grune i ne poubija ih.
Istorija za ponavljače: Pohod nacista i pridruženih članova na Moskvu
Još uvek samo lokalni sukob u Ukrajini može da eskalira preko noći jer jedan pogrešan potez bilo koga ko želi da uđe u tu priču, dobiće odgovor koji će biti katastrofalan i to svi znamo.
„To znaju i oni koji su inicirali rat i oni koji su se igrali sa oznakama nacističke armije, najvećih zlikovaca u istoriji čovečanstva. Ništa u pisanoj istoriji čovečanstva ne postoji tako morbidno, strašno kao nacizam sa pridruženim članovima te monstrumske organizacije“.
Dušan Kovačević: Istorija, učiteljica života, uči svoju decu, uglavnom ponavljače koji beže sa časova
Kad su nacisti 1941. kretali na Moskvu, u tim falangama, među tim bolesnicima, govorila su se 32 jezika, što znači da su 32 naroda krenula na Rusiju, dodaje Kovačević.
„Priča se samo o Nemcima ali je svaka luda nacija dala svoj bataljon, diviziju. Tako da se stvari ponavljaju a istorija, učiteljica života, jedna je nesrećna pojava. To je učiteljica koja uči svoju decu, uglavnom ponavljače koji beže sa časova“.
Prepisivanje života
Dogodine biće pedesetogodišnjica postavljanja na pozorišnu scenu dva komada koja su obeležila Kovačevićev život i rad – „Maratonci trče počasni krug“ i „Radovan treći“. U tih pola veka sve što je Kovačević uradio obeleženo je karakterističnim humorom.
„'Maratonci' se bez komedije ne bi mogli gledati. Humor je lekovit, što je medicinski činjenično poznato. Smeh je svetlost, vrsta svetlosti. Ljudi koji se smeju su dragoceni ljudi, nasmejan čovek je lep čovek“.
Za replike iz njegovih dela koje su postale deo svakodnevnog govora, kaže da je napravio „bumerang priču“, odnosno da je uzimao i modifikovao poznate izreke, čuđenja, razne savete koje je slušao, malo ih prilagodio i vraćao ih narodu.
„Nešto sam uzeo kao izreku, ulepšao, zaokrenuo, osmislio da bude duhovito i vratio ga onome od koga sam uzeo. Nisam pronalazio neke epohalne stvari nego sam samo imao dobar sluh. Ceo život voleo sam da slušam ljude, to što sam slušao sam zapisivao a posle bi ljudi slušali sebe šta pričaju u pojedinim trenucima, tako da je to priča o prepisivanju života“, zaključio je Kovačević.
Kompletan intervju sa Dušanom Kovačevićem možete preslušati u „Orbiti kulture“.