Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Uprkos suši i sve češće redukovanoj zaštiti zbog uštede, šljivici su se solidno okitili, ali 40 dinara za prvu klasu šljive ove godine teško da pokriva i troškove repromaterijala.
Na račun ide i dnevnica za berače, u proseku, 3.500 dinara. Put do evropskog tržišta je, uz ispunjavanje „Global gap standarda“, jednostavniji nego do ruskog kupca usled ukrajinske krize, ali ove godine Nemci žele šljivu u malim kartonskim pakovanjima umesto gajbi.
Zoran Maksimović iz sela Čumić kaže da se isplati, ali da zahtevi za manjim pakovanjem otežava posao.
„Četrdeset do četrdeset pet nadnica nam ode za kamion kako bismo sve spakovali po kilogram i dva“, dodaje Maksimović.
Izvozi se najviše stenlej sorta koja stiže na branje. Čačanska rodna i lepotica su mahom obrane, na redu su italijanske i nešto kasnije sorte. Osim skupog transporta do inostranih marketa, na putu šljive stoji i činjenica da se poslednjih godina traže krupniji plodovi, što je teško postići u sušnim godinama. Naučnici, istovremeno, rade na novim sortama.
Ivan Glišić sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku navodi da se od dominantno novih sorti šire „čačanska nada“ sa Instituta za voćarstvo, a od stranih „grose felicija“.
„Ali moramo reći da se stare sorte zadržavaju i sve više vraćaju“, ističe Glišić.
Tradicionalna podela na konzumne i plodove za preradu pada u vodu pred mršavom otkupnom cenom. U jednačini sa više nepoznatih, izvesno je jedino da spakovani u teglice i flaše svi plodovi više vrede.
Goran Gačić iz Čumića navodi da su se proizvođači šljive iz tog sela osnovali zadrugu kako bi je „stavili u flašu“.
„Sad smo na početku. Prošle godine smo od Ministarstva dobili sredstva za opremu, polako krećemo u proizvodnju“, kaže Gačić.
Za suvu šljivu se interesuju kupci od istoka do zapada, a prostora ima i na domaćem tržištu.
Zoran i Dušan Maksimović iz istog sela ukazuju na to prolazi i mekša, oštećena šljiva.
„U konzumnu mora da ide dobra, kvalitetna šljiva, jer ako je ne pošaljemo, kupci više neće da dođu kod nas“, ukazuju proizvođači.
Naposletku, ostaju koštice. Primera radi, na dvadeset vagona šljive, dva su puna otpada na koji se može grejati.
„Isti je princip kao za pelet samo da se promeni ulaz, jer je koštica malo krupnija od peleta da se ubaci u kotao“, objašnjava Momčilo Vujović iz Kotraže, prenosi RTS.