Tako je ruski politikolog Ivan Konovalov ocenio nedavnu posetu Gerharda Šredera Moskvi, koja je izazvala veliku pažnju medija, a u Nemačkoj različite reakcije. Mnogi Nemci su podržali njegove izjave o odnosima sa Rusijom i gasovodu „Severni tok 2“, čije bi puštanje u rad, po mišljenju bivšeg kancelara, bilo najjednostavnije rešenje za rešavanje problema deficita gasa u Nemačkoj, ali je istovremeno izazvala i kritike među elitom, koja ga naziva „Putinovim lobistom“. Aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc se ogradio, izjavivši da Šrederevo putovanje nije bilo saglasovano sa njim.
„Jasno je da je Šreder došao s razlogom. Šreder je čovek koji, uprkos činjenici da se politički penzionisao, ipak ima veoma ozbiljnu političku težinu. Iza njega, naravno, stoje određene snage, a pre svega to su predstavnici nemačke privrede, koji sada preživljavaju teška vremena. Tako da nije teško pretpostaviti da je jedna od glavnih tema bila situacija snaftno-gasnim kompleksom Rusije, oko ‘Severnog toka-1’ i ‘Severnog toka-2’“, kaže za Sputnjik Konovalov.
Krajem jula su nemački mediji objavili da se Šreder nalazi na odmoru u Moskvi i najavili su njegove pregovore o isporuci gasa preko gasovoda „Severni tok“, ali je kasnije i portaprol ruskog pretsednika Dmitrij Peskov potvrdio da se Putin sa njim sastao, navodeći da je Šreder, kao i svi misleći i razumni ljudi i stručnjaci u Evropi, veoma zabrinut zbog stvarnog stanja stvari i zbog energetske krize koja se rasplamsava u Evropi, kao i zbog ne baš sjajnih perpektiva u ovoj oblasti.
Šreder je tražio od Putina da mu objasni situaciju i rusko viđenje događaja, ali nije želeo da bude posrednik u rešavanju situacije u Ukrajini niti rešavanju gasnih pitanja.
S druge strane, Putin je Šrederu objasnio da su isporuke ruskog gasa u Evropu višestruko smanjene zbog evropskih sankcija i ukrajinskog obustavljanja tranzita kroz jedan od krakova gasovoda pod izmišljenim izgovorom. Konkretno, isporuke preko „Severnog toka“ pale su sa 167 miliona kubika dnevno na oko 30 miliona, ali je Putin potvrdio da je gasovod „Severni tok 2“ tehnički spreman za eksploataciju i „momentalno korišćenje“.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je zabrinut zbog energetske krize koja se rasplamsava u Evropi, kao i zbog ne baš sjajnih perpektiva u toj oblasti
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Šrederu ne praštaju prijateljstvo sa Rusijom
Energetska kriza koja potresa EU i Nemačku u velikoj meri je veštačka i podstaknuta spolja. Međutim, puštanje u rad „Severnog toka 2“ moglo bi uticati na konkurentnost i razvoj Nemačke u budućnosti, jer to znači normalno funkcionisanje nemačke privrede i društva, a istovremeno i Evrope, s obzirom da Nemačka ima veliku odgovornost kao lider EU.
Mnogi građani Nemačke su podržali izjave bivšeg kancelara o potrebi pokretanja „Severnog toka 2“ i održavanja dijaloga između Zapada i Rusije. Vide ga kao „političkog veterana“ koji pokušava da spasi nemački narod od nedaća i smatraju da je u pravu što pregovara sa Putinom, jer „rešenja leže u pregovorima“.
Nemci su saglasni da su male šanse da će aktuelne nemačke vlasti poslušati reči „političkog veterana“, a prema nekim komentarima Šrederova spremnost da izgradi kontakte sa Vladimirom Putinom izgleda isplativija od postupaka kancelara Olafa Šolca.
Čak i oni koji generalno ne podržavaju Šredera smatraju da on ostaje jedan od retkih koji „razmišlja i zalaže se“, dok istovremeno kritikuju Nemačku i kolektivnu EU što su „mutirali u vazala SAD“.
„Njegove reči imaju težinu. Kao pravi kancelar, iako bivši, i dalje razmišlja kao šef nemačke države, i misli o tome kako ljudima da na zimu bude toplo, kako obezbediti gas i kako izbeći mešanje politike u privredu. Šreder je patriota koji je pokušao da utiče na situaciju, ali je jasno da je on sada ne rešava“, kaže Konovalov.
Ekspert takođe smatra da nemačke vlasti neće poslušati Šredera, uprkos njegovim naporima da reši teškoće sa kojima se njegova zemlja suočava u privredi i energetici.
„Štaviše, pokušaće da ga oklevetaju, pošto je Evropa odavno izgubila suverenitet i sluša isključivo direktive Vašingtona. Taj gubitak se najbolje ogleda u Nemačkoj, koja je jednom izgubila rat. Sovjetski Savez, koji je pobedio Nemačku u Drugom svetskom ratu, uspostavio je ponovo sve veze. Prosto rečeno, jednom davno smo im sve oprostili, dok su Amerikanci, i pored toga što su se priključili tek 1944. godine, pred kraj rata, prisvojili sebi plodove pobede i pravo da govore Nemcima kako da se ponašaju. Ovo je, naravno, užasna situacija. Šreder je jedan od onih koji se uvek trudio da bude prilično nezavisan, a prijateljstvo sa Rusijom mu, naravno, nisu oprostili“, ističe Konovalov.
Rusija je spas za nemačku privredu
Pojedini ruski eksperti ocenjuju da aktuelna garnitura nemačkih političara nije u stanju da vodi efikasan dijalog sa Kremljom, jer im nedostaju iskustvo i veštine, a posebno to otežava činjenica da je Šolc genocid u Donbasu nazvao „smešnim“.
U toj situaciji ličnosti poput Šredera, koji se ne drže antiruske pozicije i žele da razgovaraju i rešavaju nagomilane probleme, veoma su značajne.
„Neću da govorim o signalu, jer smatram da Šrederov put nije bio da nekome pošalje poruku, već da pomogne u pronalaženju izlaza iz trenutne situacije za Nemačku. A izlaz je samo jedan - obnoviti normalne ekonomske odnose sa Rusijom, makar u oblasti energetike, gasa. I zato je Šreder došao u Moskvu. Nikome nije hteo da pošalje poruku. Došao je da zaista pokuša nešto da uradi“, zaključio je Konovalov.
Osim toga, Šreder se i ranije zalagao za diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini. Prema rečima bivšeg kancelara, on „ne veruje u vojno rešenje“ sukoba u Ukrajini.