REGION

Hrvatska, iako bez Srba, i dalje centar antisrbizma

Iako je broj Srba u Hrvatskoj pao ispod tri odsto, ona je i dalje centar antisrbizma, a prava Srba u regionu najbolje oslikava Izveštaj koji je ove godine simbolično ne samo u crnim koricama, nego i bez naslova.
Sputnik
Godišnji izveštaj koji je 14. put sačinio Napredni klub, kao i svake godine predstavljen je na Dan obeležavanja Oluje i proterivanja Srba iz Hrvatske pre 27 godina.
Po oceni predsednika Kluba, istoričara Čedomira Antića, stanje u kojem se nalazi srpski narod više je nego alarmantno, a za razliku od prošle godine, kada su Srbi trpeli najveće pritiske u Crnoj Gori, ove godine je stanje najkritičnije u Hrvatskoj.

Najgore u Hrvatskoj

„Svakako je najgore stanje u Republici Hrvatskoj i tokom ovih četrnaest punih godina mi smo videli da je zapravo centar tog antisrbizma i nastojanja da budu osporena prava srpskom narodu u stvari u Hrvatskoj gde je taj pritisak utoliko čudniji što su Srbi pali na sedminu onog broja koji su činili 1991. godine“, izjavio je Antić za Sputnjik.
Osvrćući se na nedavno sprovedeni popis koji je pokazao da su Srbi, koji su pre samo jednog veka činili četvrtinu stanovništva Hrvatske, danas spali na ispod tri odsto stanovništva, Antić ističe da je konačno ostvaren san i zacrtani cilj Franje Tuđmana.
U Crnoj Gori, gde su do promene vlasti pre dve godine Srbi živeli u gotovo nepodnošljivim uslovima, situacija je nešto drugačija.

Nešto podnošljivije u Crnoj Gori

„Stanje naravno nije rešeno ni u Crnoj Gori ali makar srpski narod učestvuje u političkom životu, povećan je broj Srba u lokalnoj samoupravi i izabrana je vlada koja ima razumevanja makar za status srpske crkve, ako ništa drugo“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje da li se po upravo potpisanom Temeljnom ugovoru između SPC i crnogorske vlade može očekivati dalje unapređenje prava Srba, naš sagovornik kaže da to smatra završetkom procesa izjednačavanja SPC sa ostalim verskim zajednicama u Crnoj Gori, u prvom redu sa katoličkom crkvom čiji su vernici možda čak i do trideset puta malobrojniji u odnosu na pravoslavne.
Antić, međutim, kao vrlo bitan otežavajući faktor ističe činjenicu da pored otpora „crnogorskog mejnstrima“ na čelu sa Milom Đukanovićem postoji i otpor zapadnih sila da stranke sa srpskim prefiksom uđu u vlast. A to je, kako smatra, određena vrsta modernog aparthejda.

U BiH i na Kosmetu samo još fali oružje

Sagledavajući prava Srba u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, Antić kaže da su ona došla do one tačke posle koje može da bude gore samo u slučaju vojne akcije protiv Srba.
Po njegovom mišljenju, sve ovo govori da na Balkanu teško da će biti mira, bar dok ne bude trajno rešeno pitanje statusa RS i Srba u Crnoj Gori.
„Kada je reč o ostalim krajevima, Srbi tu, nažalost, mogu da računaju na status manjina i treba mnogo uložiti da se oni očuvaju. To je pre svega u interesu ne samo pravde nego i naše kulture. Kada je reč o Crnoj Gori i RS, moramo da imamo jedinstvenu demokratsku trajnu politiku i moramo da idemo do kraja“, zaključio je Antić.
Komentar