Zbeg iz Hrvatske koji traje: Zašto Oluja nije nikada do kraja ispričana priča /video/

Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

U susret obeležavanju godišnjice vojno policijske akcije Oluja sagovornici Sputnika, svedoci stradanja i najvećeg etničkog čišćenja u istoriji savremene Evrope, evociraju uspomene, prave preseke i pokušavaju da sa tri aspekta- vojnog, pravnog i reportažnog- odgovore na pitanje zašto ni posle 27 godina na ovu priču nije stavljena tačka.

Hrvatski zrak u limenkama

O detaljima se gorljivo priča, ali suština izostaje, jer kako objašnjava Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas, istorija se na ovim prostorima neumitno ponavljala.

Akcija "Oluja"

„S razlogom se kaže da je rat 90-tih nastavak nezavršenog rata četrdesetih, i osnovni razlog zbog čega su se Srbi digli protiv ondašnjeg Tuđmanovog režima,1990, 1991. jeste upravo povratak ustaštva kroz ambleme i govore. Mene je rat zatekao u Zadru kao sudiju Okružnog suda. Pođete na posao jedno, drugo jutro, i vas kod parkirališta sačekaju novi štandovi gde se prodaje čist hrvatski zrak. Hrvatski zrak u limenkama umesto piva ili koka kole. I onda sve se menja.“

Obeležavanje godišnjice akcije "Oluja" u Hrvatskoj.

Od hrvatskog zraka i ustaških pesama do Oluje kratak je put. Rezime je, po podacima Veritasa, 7500 žrtava rata na srpskoj strani, 1881 stradao u Oluji, od čega 66 odsto civila, 30 odsto žena, i oko sedamdesetoro dece starosti do 18 godina. Za samo nekoliko dana trajanja vojno policijske akcije Oluja započete napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, prognano je preko 220 hiljada Srba, sela su spaljena, imovina otuđena, hramovi uništeni.

Umirali su pored puta

Ratni izveštač Novosti Milena Marković pratila je izbegličku kolonu od Oštrelja do Banjaluke.

„Oluja je trajno urezana u moje pamćenje. Bila sam sa tim ljudima u koloni. Neki nikada nisu stigli do Banjaluke. Umirali su pored puta, ostavljeni. Drugi su nosili kosti svoje dece, svesni da im tamo gde gori njihova imovina, nema povratka. Ljudi nisu bili pripremljeni za takav jad. Iz tih pojedinačnih, ličnih sudbina skrojena je tragedija jednog naroda“.

Noć uoči Oluje

Milorada Popovića, oficira vojske Republike Srpske Krajine i komandanta jedinice koja poslednja napušta aerodrom kod Bihaća, noć uoči Oluje zatiče na položaju. O tome da se sprema velika akcija etničkog čišćenja, njegova jedinica nije ništa znala.

Obeležavanje godišnjice akcije "Oluja" u Hrvatskoj.

„Aerodrom je bio granica koju su sa jedne strane držali muslimani a s druge mi, vojnici RSK i tu su bile mešane jedinice. Konkretno, bio sam zadužen za pozadinsku bazu, jedinica zadužena za logistiku korpusa, ali koja je imala vojnički i taktički značaj. Ništa nismo znali, ali kada je akcija krenula, prvo što sam naredio jeste evakuacija stanovništva iz okolnih srpskih sela“.

Da nije bilo srpskog vojnika, bio bi Jasenovac

Jedno od njih je kaže i Ličko petrovo selo koje je toliko stradalo u vreme Drugog svetskog rata da je moralo da prođe 18 godina da bi prvo muško dete statasalo za vojsku. O tome da li je srpska vojska mogla da spreči Oluju, Popović kaže da nije, jer da jeste srpski vojnik bi to učinio.

Ustaški skup u Splitu

„Ponosan sam na to što sam svojim aktivnostima sprečio postavljanje neke nove table slične onoj postavljenoj posle Drugog svetskog rata na kojoj su bili ispisana imena žrtava ustaškog pokolja“.

Egzodus se nastavlja

Ni danas, posle 27 godina, rane, kažu sagovornici Sputnika, nisu zaceljene. Nije, dodaje Savo Štrbac, ni Oluja gotova.

„Oluja nije završena.Ona i dalje traje po svim aspektima. Kolona se možda ne vidi iz svemira, ali tihi egzodus je u toku. Hrvati, njihov državni statistički Zavod, svake godine izbacuje migracije na godišnjem nivou, odlazak i dolazak ljudi prema svim državama sveta pa tako i Srbiji. Poslednjih pet, šest godina na jednog povratnika iz Srbije u Hrvatsku bilo je pet i po onih koji su iz Hrvatske odlazili u Srbiju. Znate, niko ne beži od dobrog, beži se od zla“.

Pitanja statusa Srba u Hrvatskoj nije rešeno, kao ni konačno pitanje imovine. Mnogo prilježnije, Hrvati, kaže, pristupaju problemu procesuiranja Srba. Time su sve bliže ispunjavanju Tuđmanovog plana iz 1991. da se Srbi u Hrvatskoj svedu na procenat ispod 3,5 odsto.