„Zaista, Rusija je bila i ostala spremna da diplomatskim putem reši ukrajinski problem – pod sopstvenim uslovima. Ovde je jednostavno umesno još jednom podsetiti da su ti uslovi dogovoreni u Istanbulu. I na njih su se složile obe strane – pregovarači Rusije i Ukrajine“, istakao je on.
Portparol Kremlja je podsetio da je kasnije Kijev odustao od ovog sporazuma i skrenuo sa pregovaračkog koloseka.
„I da, Rusija je spremna (za pregovore). Naši uslovi su dobro poznati ukrajinskoj strani. Na ovaj ili onaj način, oni će biti obezbeđeni“, zaključio je Peskov.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
U Istanbulu je 29. marta održana još jedna runda pregovora, tokom koje je ruska strana dobila pisane predloge ukrajinske strane, uključujući odbijanje članstva u vojnim savezima, kao i ideju da se Krim vrati vojnim putem.