Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Ovako potpisivanje Temeljnog ugovora komentariše kulturolog i verski analitičar dr Jovan Janjić. Podsećamo, Temeljni ugovor potpisali su jutros u Podgorici crnogorski premijer Dritan Abazović i patrijarh srpski Porfirije.
„Potpisan Temeljni ugovor. Jedno važno pitanje stavljeno ad akta. Nastavljamo dalje, fokus na boljem životnom standardu građana“, napisao je Abazović na Tviteru.
Dugo očekivano potpisivanje ugovora
Za ovakvim ugovorom, kakav je crnogorska država još ranije potpisala sa Katoličkom crkvom i Islamskom zajednicom u Crnoj Gori, prema Janjićevim rečima, postojala je potreba; međutim, podseća on, svedočili smo da je nekada vladajuća DPS potpisivanje ugovora sa SPC opstruirala iz ideoloških i političkih razloga.
„Iz tog razloga čekali smo ovako dugo. Ali i pored svih opstrukcija sa ovim je morala da se složi i struktura vlasti koje podržava režim Mila Đukanovića. Dobro je da je ugovor potpisan i sada i nadam se da više neće biti nikakvih smetnji za funkcionisanje SPC na području Crne Gore“, ističe Janjić.
Kada kaže da se nada, naš sagovornik ima u vidu da najveći broj građana Crne Gore duhovne potrebe ostvaruje posredstvom SPC – u istraživanjima javnog mnenja 62 odsto građana Crne Gore izjašnjava se da pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, dodaje Janjić.
„Samim tim, ukoliko omogućite nesmetano funkcionisanje SPC, crnogorska država omogućava sopstvenim građanima, većini građana, da ostvaruje svoja verska prava i da organizuje duhovni život posredstvom crkve koja deluje na svom kanonskom području, na području Crne Gore“, kaže Janjić.
Neprekidan kontinuitet SPC u Crnoj Gori
S obzirom da je najmasovnija verska zajednica u Crnoj Gori Srpska pravoslavna crkva, potpisivanje Temeljnog ugovora utoliko je značajnije, naglašava otac Radomir Popović, teolog i istoričar hrišćanstva.
„Podrazumevalo se da ti odnosi između crkve i države ili duhovne i svetovne vlasti budu i regulisani kao što je to uređeno ovim aktom. Jer znamo da su se promenile istorijske prilike u kojima je crkva živela i u Crnoj Gori i u Srbiji, da ne pominjemo dalje krajeve. Ovo što se desilo je od velike važnosti i kada vidimo šta se sve na svetskom planu dešava“, ističe on.
Ne govorim ništa novo kada kažem da je SPC duhovni temelj našeg naroda na svim prostorima gde živimo, pa tako i u Crnoj Gori, dodaje Popović, a kao dokaz za ovu tvrdnju navodi veliki broj svetitelja iz tih krajeva. Sveti Sava je 1219, odmah po dobijanju autokefalije na teritoriji današnje Crne Gore osnovao eparhiju, podseća on.
„Taj kontinuitet je neprekidan. Naravno, u istoriji je bilo raznih pokušaja razdvajanja, ali potpisivanje Temeljnog ugovora je vrlo važan iz više razloga. Pre svega, da se sačuva duhovno jedinstvo, a i pravni položaj pravoslavlja u državi Crnoj Gori“, napominje Popović.
Patrijarh SPC Porfirije stigao je jutros u glavni grad Crne Gore bez najave, a potpisivanje ugovora nije bilo najavljeno ni na zvaničnom sajtu Vlade, a crnogorski ministar pravde Marko Kovač, gostujući u Dnevniku TVCG kazao je da ne vidi potrebu da se bilo šta menja u tekstu Temeljnog ugovora, koji je Vlada ranije usvojila.
Usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti, koji crnogorski parlament usvojio u noći između 27. i 28. decembra 2019. uzrokovalo je najveće građanske proteste u istoriji Crne Gore, kao i istorijske političke promene.
Protesti su, sa prekidima zbog zabrane okupljanja usled epidemije koronavirusa, trajali od decembra 2019. do 30. avgusta 2020, kada su održani parlamentarni izbori na kojima je, nakon trideset godina vladavine Demokratska partija socijalista predsednika Mila Đukanovića izgubila većinu.
Nakon što su, posle mnogih peripetija i političkih nadgornjavanja, u januaru 2020, usvojene izmene Zakona o slobodi veroispovesti, problem je postalo potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC. Vlada Zdravka Krivokapića nije mogla da zaokruži proces koji je počela i, nakon skoro dve godine od izbora, to je uradila Vlada Dritana Abazovića.