Mesec dana za dogovor o tablicama: Hoće da ucene Srbiju, i to će se nastaviti

Ovako stopiranje krize oko primene novih dokumenata na Kosovu i Metohiji vidi nekadašnji diplomata Živadin Jovanović, koji u razgovoru za Sputnjik dodaje;

„Ponekad previše tretiramo Prištinu kao nezavisnog, samostalnog igrača, zaboravljamo ko iza nje stoji i vuče sve konce, a tako se udaljavamo od izvora problema. SAD i pojedine zemlje NATO-a i ovim žele da pokažu da Srbija nije u stanju da brani svoje legitimne interese, da nije u stanju da nastavi da bude faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope“.

Posle tenzije na severu pokrajine i haosa na prelazima administrativne linije zbog primene novih dokumenata, po nalogu SAD, Priština je za 30 dana odložila primenu odluke o preregistraciji vozila i uvođenju deklaracijskih listova umesto srpskih ličnih karata.

Odmah nakon ove intervencije iz Vašingtona Evropska unija pozvala je Beograd i Prištinu na sastanak u Briselu i poručila da pažljivo i sa zabrinutošću prati situaciju na severu Kosova. Datum i nivo sastanka u Briselu nisu objavljeni.

Da li ova intervencija EU znači da je moguće da se po ovom pitanju u narednih mesec dana postigne novi dogovor?

Jovanović kaže da je izvor problema u strategiji Sjedinjenih Američkih Država i pojedinih zemalja NATO pakta, pre svih Velike Britanije i Nemačke, da prinude Srbiju po svaku cenu da prizna ilegalno ocepljenje Kosova i Metohije, ta da samo u tom svetlu treba posmatrati sve događaje, api i najavljeni sastanak u Briselu.

„Ne verujem da je to uopšte način, jer je to jedna druga forma vremenskog ograničavanja i korišćenja još snažnijih pritisaka na Srbiju kako bi je okrivili što ne poštuje nekakve datume, nekakav kalendar u čijem stvaranju uopšte nije učestvovala, niti je iko pitao za to. Teško je reći da iza toga stoji neka dobra volja ili da se otvaraju perspektive za pravedno, uravnoteženo i fer rešenje, kako ovih konkretnih pitanja, tako i svih drugih“, kaže nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije.

On dodaje da zapravo imamo situaciju da je ovim pritiscima, za koje je apsolutno uveren da stižu iz Vašingtona, praktično gurnuto u stranu pitanje Zajednice srpskih opština, pitanje sprovođenja Briselskog sporazuma, ako je to, kaže, uopšte bio sporazum. Smatra da je rešenju kosovskog čvora nametnuta nova agenda.

„Verujem da su Srbija i njeni predstavnici svakako otvoreni i raspoloženi da se normalizuje funkcionisanje svakodnevnog života građana na Kosovu i Metohiji. U to nema nikakve sumnje, jer niko nema toliko interesa da se život normalizuje i da se ljudi okrenu svojim poslovima, svojim prioritetima, kao i u drugim delovima Srbije, ali stvarnost nas demantuje“.

Jovanović dodaje da je krizu lako čitati na osnovu dosadašnjih iskustava, na osnovu dosadašnjeg odnosa prema Briselskom sporazumu, prema neizvršavanju obaveza Prištine u bilo kom segmentu razgovora. Upravo zbog toga kaže da nije optimista da u Briselu mogu da se nađu dostojanstvena, uravnotežena i održiva rešenja.

„Priština, s obzirom da ima iza sebe podršku SAD, sigurno neće iskazivati veću fleksibilnost nego do sada. Moguće je pregovarati, treba pregovarati, ali da bi se došlo do održivog i pravednog rešenja i za te konkretne životne probleme, kao što je pitanje ličnih dokumenata i registarskih tablica, potreban je razum. Potrebna je volja, potrebna je širina koja je do sada uvek izostajala“.

Na kraju razgovora za Sputnjik Jovanović kaže da je siguran da na razgovoru u Briselu neće biti nikoga na strani Srbije ko je spreman da prihvati nova ponižavajuća rešenja, kao što je bilo prelepljivanje srpskih simbola na tablicama.

„Čini mi se da se pritisci prema Srbiji, protiv nje, srazmerno uvećavaju ukoliko nekim faktorima ne ide na drugim stranama. Oni onda traže načine da prave kompenzacije na račun Srbije. To ne može biti dobro, jer u krajnjoj liniji, sve što znamo do sada, pitanje je koliko je održivo, s obzirom na novi razvoj situacije, globalne pregovore o miru i bezbednosti u Evropi i u svetu“, zaključuje Jovanović.