Blohin smatra da takvu inicijativu treba pozdraviti, ali istovremeno podseća da je upravo Vašington „podrivao te pregovore“. Prema njegovim rečima, Moskva ne želi nuklearnu trku, zbog čega je više puta pozivala Vašington da nastavi pregovore o strateškoj stabilnosti, ali za postizanje konkretnih sporazuma biće potrebno nekoliko godina.
Blohin smatra da je ta Bajdenova izjava povezana sa strahom Vašingtona od novog ruskog hipersoničnog oružja, te da ta inicijativa ne dolazi slučajno baš u trenutku kada je Rusija započela serijsku proizvodnju interkontinentalnih raketa „Sarmat“, najavila naoružavanje ruske vojske hipersoničnim sistemima „Cirkon“ koji nemaju pandane u svetu, a Ratnu mornaricu ojačala podmornicom „Belgorod“, koja je u stanju da dostavi nuklearno oružje na velike udaljenosti.
Samim tim, objašnjava Blohin, Vašington sada pokreće tu temu zato što SAD zaostaju za Rusijom u oblasti hipersoničnog naoružanja i žele da ograniče Rusiju u toj oblasti. Rusija je jedina je zemlja u svetu koja ima takvo naoružanje, a SAD žele da ograniče liderstvo Rusije u toj sferi, naglasio je Blohin.
„Imamo novi Hladni rat sa Amerikom i nema smisla da sami sebe ograničavamo. Mi možemo da pravimo kompromise samo ako nam SAD naprave neke geopolitičke ustupke za, recimo, Ukrajinu. Putin je pre specijalne vojne operacije govorio da je potrebno da se NATO infrastruktura vrati na 1997. godinu, a da bi se zaključio novi START-4, potrebno je mnogo toga učiniti“, kaže ruski ekspert.
Blohin napominje da Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog oružja (START-3) važi do 2026. i ocenjuje da bi posle američkih predsedničkih izbora u SAD, 2024. godine, na vlast u toj zemlji mogli da dođu republikanci, koji se „izuzetno negativno odnose prema takvim sporazumima“. On podseća da se republikanac Donald Tramp povukao iz nuklernog sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa i smatra da neće biti zaključen nikakav novi dogovor ako se Tramp vrati u Belu kuću.
„Jedini Bajdenov plus u odnosu na Rusiju je što je prilično odgovoran za kontrolu naoružanja. Kada je došao na vlast prvo što je uradio - produžio je na pet godina START -3, sporazum koji je sklopljen u Obamino vreme, dok je Bajden bio potpredsednik SAD. Dakle, ako predsednik SAD ne bude demokrata, ne bude Bajden, onda najverovatnije republikanci neće pristati na novi dogovor“, smatra Blohin.
Rusija je jedina je zemlja u svetu koja ima hipersonično oružje, a SAD žele da ograniče liderstvo Rusije u toj sferi
Hoće li se Kina priključiti sporazumu?
Kamen spoticanja u predstojećim pregovorima mogla bi da bude i uporna želja SAD da priključe Kinu tom sporazumu, što Peking uporno odbija, pošto je njen potencijal drastično manji od ruskog i američkog.
„SAD žele da uključe Kinu u ovaj sporazum, ali tu postoji disproporcija potencijala s obzirom da na to SAD i Rusija poseduju preko 90 odsto celokupnog nuklearnog arsenala. Sa stanovišta Kine njoj to nimalo neodgovara. Osim toga, Kina zauzima takav stav da uopšte ne učestvuje u multilateralnim sporazumima. Dakle, ili SAD i Rusija moraju pasti na nivo Kine i onda je uključiti u pregovore, ili Kina mora da dođe na nivo SAD i Rusije da bi se pridružila ovom sporazumu. Štaviše, nije samo Kina nuklearna zemlja i samim tim mogla bi da zatraži da se tome priključi i Indija, a Indija će zatražiti da se priključi i Pakistan. Osim toga, izgleda da smo zaboravili na nuklearne zemlje - Francusku, Veliku Britaniju i veliko je pitanje zašto o njima ćute?“, kaže Blohin.
Osim toga, Vašington ne ispušta šansu da sabotira pregovarački proces, dobro znajući stav Pekinga koji na priključivanje rusko-američkim pregovorima neće pristati, jer nuklearni arsenali SAD i Rusije nisu uporedivi sa obimom kineskog naoružanja, dodaje ekspert.
„Dakle mislim da pokušavaju da prebace fokus na Kinu, pa tako postoji mnogo faktora koji utiču na sledeći sporazum START-4. Mi pozdravljamo ovu Bajdenovu želju, ona se uklapa u ruslo ruskih interesa, ali za sada nema konkretnih poteza, a ovo je samo replika. Šta će tačno Amerikanci moći da nam ponude – još uvek nije poznato“, kaže Blohin.
Govoreći o mogućim američkim zahtevima, ekspert je uveren da će Vašington do kraja insistirati na pridruživanju Pekinga sporazumu jer se Kina, kao i Rusija, predstavljaju kao glavne pretnje SAD.
„Zato mislim da će po pitanju Kine biti beskompromisni“, dodao je Blohin.
Može li doći do nove trke u naoružanju
Pozicija Moskve je poznata – Kremlj je ranije istakao da se pitanje dalje sudbine sporazuma START-3 tiče bezbednosti celog sveta, te da samim tim ne može da odbija razgovore na tu temu. S druge strane, Blohin napominje da Rusija za sada nije iznela nikakve zahteve jer, kako je dodao, ne zna šta će joj SAD ponuditi.
„Saglasni smo da zaključimo ovaj sporazum, ali to nije pitanje mesec-dva, već titanski rad od dve do tri godine. Čak i ako pregovori počnu sutra, nije fakt da će se oni završiti za vreme Bajdena. To je mukotrpan posao u koji su uključeni vojno-tehnički stručnjaci, a takođe podrazumeva i međusobni monitoring i postizanje dogovora oko svih tih pitanja. A ako to podrazumeva i rad sa trećom stranom - sa Kinom, onda će biti potrebno još više vremena. Ovde ima mnogo finesa i zasnivati sve na Bajdenovoj izjavi nije dobra ideja. Danas je to rekao, a sledeće nedelje može reći nešto drugo. Stoga je ovde još uvek veoma teško praviti bilo kakve planove“, smatra ekspert.
Ako sporazum ne bude postignut, kaže Blohin, onda će biti pokrenuta nova trka u naoružanju i to bez ikakvih pravila igre, a takva situacija stvorila bi ozbiljne rizike u oblasti međunarodne bezbednosti.
„A ako se dogovor postigne, onda će ta trka u naoružanju biti kontrolisana i ograničena. Postojaće transparentnost, kontrola, međusobni monitoring“, zaključio je ekspert.