Dok na Merdaru saobraćaj funkcioniše normalno, putnicima sa srpskim ličnim kartama izdaju se propratni papiri, na prelazu Jarinje ljudi u koloni čekaju satima.
Najteže je onima koji su se na Kosovo i Metohiju uputili iz daleka, sa severa Evrope.
Jedan od sagovornika Sputnjika krenuo je iz Luksemburga u Peć. Ima nameru da svrati u Kosovsku Mitrovicu. Zbog zaustavljanja na administrativnoj liniji, njegov put traje putnih trideset sati.
„Brže sam stigao iz Luksemburga dovde, nego što ću od granice do kuće. Imam oca i braću dole, uz svo ovo maltretiranje, zabrinut sam generalno zbog situacije.“.
Upitan zašto nije otišao na drugi prelaz kaže;
„Išao sam direktno na Jarinje, morao sam tako zbog prtljaga i papira koje imam za njega. Nisam jedini, primorani smo da čekamo, nema druge“.
Grupa mladih koji čekaju u kolima zaglavljena je u koloni više od dva sata. Međutim, i oni su prevalili veliki put, jedva čekaju da prođu;
„Krenuli smo, naravno, dole na Kosovo, idemo u Prilužje, dole imam familiju, majku, braću. Dolazimo sa severa zemaljske kugle, sa severa Evrope. Prošli smo dve i po hiljade kilometara, a imamo probleme ovde, pred kućnim pragom, ne verujem da se ovo dešava, ne znam o čemu pričamo? Je li ovo civilizovano? Nije! Je li ovo normalno, nije normalno“, kaže za Sputnjik mladi vozač.
Revoltirani putnici koji satima, na uzavrelom asfaltu čekaju u koloni na prelazu Jarinje kažu da za atmosferu pritiska više ne mare, jedino im je žao što čekaju, a ne mogu ništa da promene.
„Ovo je želja pojedinaca koji mogu da rade šta hoće, a narod nema snagu da bilo šta promeni. Trebalo bi suprotno da bude, da se pojedinci plaše naroda“.
Čekanje u koloni lakše podnose oni koji često prelaze administrativnu granicu, jer žive i rade sa obe strane, kažu da će sve proći, pa i ovo.
„Ne čekam prvi, a verovatno ni poslednji put. Nisam zabrinut, kao ni moji dole, ljudi su već navikli na loš kvalitet života ovde. To je činjenica. Ne vide boljitak, niti ga ima. Nažalost, trenutni nema ko ni da ga ponudi. Ali neka bude kako mora biti, izdržaćemo i ovo“.
I pored gužve na prelazu administrativne linije, sagovornici Sputnjika kažu da jedva čekaju da stignu na Kosovo i Metohiju.
„Kad stignemo kući, sve će biti lakše. Dole nema nikakvog straha. Kad ne učiniš nikome ništa, nema straha, samo budi čist i biće sve uredu“.