Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Nimalo prerano, razume se, i pitanje je, samo, šta dolazi posle.
Najznačajnija prelomna tačka
Rat u Ukrajini, prenosi „Rojters“ ocenu Tonija Blera, „pokazao je da dominacija Zapada dolazi svom kraju jer Kina u partnerstvu s Rusijom izrasta u supersilu, i to u jednoj od najznačajnijih prelomnih tačaka vekovima unazad“.
Ova prelomna tačka, lamentira Bler, „kvalitativno je drugačija“, i „mnogo ozbiljnija“, nego na kraju Drugog svetskog rata i na kraju Hladnog rata kada je „zapadna demokratija bila u usponu... To nije slučaj u 2022. Po prvi put u modernoj istoriji“, ocenjuje premijer Velike Britanije koji je bombardovao Srbiju i saučestvovao u invazijama Avganistana i Iraka, „Istok može da se smatra ravnim Zapadu... Dolazimo do kraja političke i ekonomske dominacije Zapada. Svet će biti najmanje bipolaran, a verovatno multipolaran.“
Sličan sentiment je, takođe ovih dana, iskazao i premijer Mađarske Viktor Orban. „Stubovi civilizacije Zapada, za koje smo nekad mislili da su neuništivi, sad pucaju“, opomenuo je. „Danas se nalazimo u automobilu koji ima bušne gume na sva četiri točka... Opšte raspoloženje u Evropi je da se ona nalazi na silaznoj putanji, jer snaga, moć, autoritet i uticaj zapadne civilizacije – nestaju. A najbolniji od svega je gubitak kontrole Zapada nad energetskim izvorima... Zapad više ne poseduje ni velike količine sirovina, ni izvora energije“, ukazao je Orban, pa je nastavio: „Tvrdnja Amerikanaca da su na pravoj strani istorije i da će ih ostatak sveta slušati – više nije validna. Najveći deo sveta ne sluša taj poziv... Kina, Indija, Brazil, Južna Afrika, arapske i afričke zemlje – svi oni drže se dalje od ovog konflikta (u Ukrajini) i gledaju svoja posla... Ovaj rat može da označi kraj dominacije Zapada. Multipolarni svetski poredak kuca na naša vrata.“
Sukob civilizacija
I ne samo to, napomenuo je Orban, nego su se „sve ostale civilizacije modernizovale – kineska, indijska, ruska pravoslavna, čak i islam. Rivalske civilizacije usvojile su zapadnu tehnologiju i finansijski sistem, ali ne i zapadne vrednosti, i nemaju nameru da to učine. A Zapad svejedno pokušava da nametne svoje vrednosti. Ostatak sveta shvatio je da mora da se modernizuje zato što je to jedini način da se odupre izvozu zapadnih vrednosti. Mi to razumemo... Naša analiza je da će se problemi zapadnog sveta multiplikovati do 2030. Ova decenija biće zapamćena kao decenija besa, neizvesnosti i rata.“
A nasuprot ovom pesimizmu – Vladimir Putin. Kao da je svojim optimizmom želeo da naglasi sav kontrast, a uz to i paradoks jer je Rusija, a ne Zapad, u ratu i pod sankcijama koje je baš Zapad inicirao.
I Putin je ovih dana govorio o promenama koje živimo: „Uistinu revolucionarne promene dobijaju zamah i postaju sve snažnije. Ove ogromne promene su, naravno, nepovratne. U toku su nacionalni i globalni procesi razvoja osnova i principa harmoničnog, pravednijeg i bezbednijeg svetskog poretka, kao alternativa unipolarnom svetskom poretku u kome smo živeli... Ma koliko Zapad i nadnacionalne elite pokušavali da očuvaju postojeći poredak, nastupa nova era, nova faza svetske istorije.“
Zlatna milijarda
Uostalom, naglasio je Putin dotičući se teme o kojoj je govorio i Orban, „model totalne dominacije takozvane zlatne milijarde nije fer. Zašto bi ta zlatna milijarda, koja je samo deo globalne populacije, dominirala svima drugima i nametala svoja pravila ponašanja, zasnovana na iluziji o sopstvenoj izuzetnosti? To deli svet na prvu i drugu klasu ljudi, to je u suštini rasistički i neokolonijalni pogled na svet. Globalistička i pseudoliberalna ideologija sve više postaje totalitarna... Stiče se utisak da Zapad jednostavno nije sposoban da svetu ponudi sopstveni model budućnosti. Zaista, nije slučajno što je zlatna milijarda stekla dosta zlata i postigla mnogo toga, ali to nije učinila zato što je primenila određene koncepte razvoja. Već zato što je opljačkala narode Azije i Afrike... Zato su elite zlatne milijarde i prestrašene da će drugi globalni centri razvoja ponuditi sopstvene alternative.“
Putin je, naravno, potpuno u pravu. Jer, baš u želji da spreči ovakav razvoj događaja, Toni Bler traži „novi projekat“ zapadne demokratije koji navodno „inspiriše nadu“. A to će se postići represijom kod kuće – „Potrebni su nam lideri spremni da se suprotstave domaćim političkim pritiscima“, kaže – i vojnom silom u inostranstvu kroz „povećanje vojnih budžeta i očuvanje vojne superiornosti“. Uz dalji izvoz vrednosti, u čemu administracija Džoa Bajdena, zvanično posvećena promociji LGBT prava u svetu, ide, smatra Bler, u poželjnom smeru.
Da li će se zapadna zastava duginih boja, kao simbol novog pokoravanja, zavijoriti čitavim svetom? Ili je krah takvog Zapada, ipak, neminovan? I kako izgleda alternativa koju najavljuje Vladimir Putin?
Prihvatanje nove realnosti
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili prof. dr Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i novinar Filip Rodić.
„Do poklapanja stavova Tonija Blera, Vladimira Putina i Viktora Orbana nije došlo zato što njih trojica dolaze iz iste paradigme, već zato što ih je tok događaja na terenu, sama realnost, naterala da je ne negiraju“, objašnjava Časlav Koprivica. „Kao što je Putin primetio, početak specijalne vojne operacije u Ukrajini označio je kraj hegemonije Zapada već i stoga što tako nešto ne bi moglo ni da se zamisli da je zapadna dominacija snažna kao što je bila u poslednjoj deceniji prošlog i prvoj deceniji ovog veka. A intervencija u Ukrajini već je bila najavljena ruskom intervencijom u Siriji 2015, koja je pokazala da Rusija ima kapacitet, kako materijalni tako i duhovni, da se nosi i sa globalnim islamskim terorizmom i sa onima koji su ga podržavali, što uključuje i Zapad.“
Kriza elita
„Ne prisustvujemo toliko propasti Zapada, ili evropske civilizacije, koliko propasti globalističke ideologije koja je demokratiju poistovetila sa liberalizmom. Zato je Viktor Orban, opirući se tome, svoj sistem opisao kao neliberalna demokratija, pa su ga zbog toga vladajuće liberalne strukture na Zapadu i stavile na stub srama,“ ukazuje Filip Rodić. „Otuda su i ljudskopravaške vrednosti, koje nam se podmeću kao evropske, zapravo vrednosti koje nam nameće globalna oligarhija čije vreme nesputane moći sad dolazi kraju.“
„Njihova ideja“, nadovezuje se prof. Koprivica, „bila je da, nametanjem netradicionalnih vrednosti, poput LGBT političkog homoseksualizma, rasture tradicionalne vrednosti, kakve god one bile. A onda sa tim društvima možete da radite šta vam je volja... U zapadnim društvima se upravo to dogodilo, pa se njihovi lideri sad i ponašaju ovako iracionalno, tako da ih više zanima da nanesu štetu Rusiji nego da donesu dobrobit sopstvenim građanima.“
„Odnos prema Rusiji i sopstvenom interesu, zapravo, otkriva na čemu se danas zasniva jedinstvo na Zapadu. Suština je u pokoravanju, kao glavnom vezivnom tkivu današnjeg Zapada“, napominje Rodić. „Što je zemlja pokorenija, to više postupa po naređenju SAD umesto u skladu sa sopstvenim interesima. To je najuočljivije na primeru Nemačke.“
„Zapad sad predvode slučajni ljudi poput nemačke ministarke inostranih poslova Analene Berbok, koji su nekompetentni i u moralnom i u intelektualnom smislu“, primećuje Časlav Koprivica, i zaključuje: „Tu i leži razlog amaterskih poteza koje povlače, a koji ubrzavaju kolaps tog sistema. Sada dolaze na naplatu sistemske greške koje su se nagomilavale decenijama, zbog čega je tamo i došlo do krize elita o kojoj se mnogo govori. Te njihove elite su ovom trenutku potpuno nedorasle, te su zato i poverovale u sopstvenu izuzetnost i svoju propagandu da će Rusiju sankcijama baciti na kolena za nekoliko dana – ne primećujući koliko se svet oko njih nepovratno promenio. I da, kao i Rusija, želi da se oslobodi bezobzirnog hegemona kakvim su se pokazale Sjedinjene Američke Države.“