Novina već od septembra: Đaci će na ekskurzijama obilaziti i velika srpska stratišta

Ovo za Sputnjik kaže direktor Muzeja žrtava gencida Dejan Ristić i dodaje:

„Sada je na Ministarstvu da školama prenese ovu inicijativu. Biće posebno zanimljivo videti na koji način će škole i roditelji reagovati, verujem da ćemo polako ući u ciklus redovnih obilazaka odgovarajućih lokaliteta i na teritoriji Srbije i na podurčju bivše države, ali i Evrope".

On kaže da smo, uz čast izuzecima, pre svega kao roditelji napravili ozbiljan propust u prethodnim decenijama, te da je upoznavanje dece, pre svega sa mestima stradanja Srba, ali i drugih naroda u Drugom svetskom ratu, neophodno.

„Nismo u dovoljnoj meri približili deci nacionalnu povesnicu srpskog naroda, nismo u dovoljnoj meri približili sve ono što čini sopstveni nacionalni identitet, a u okviru njega i taj stradalnički momenat iz perioda Drugog svetskog rata“.

Međutim, vest da su ministar prosvete Branko Ružić i njegov tim prihvatili inicijativu otvorila je polemiku u javnosti, u medijima se ređaju ankete sa đacima, roditeljima, nastavnicima i profesorima koji daju svoj sud o ovoj važnoj temi.

Blagi otpor primećen je kod profesora istorije koji smatraju da je poseta najvećem stratištu srpskog, ali i jevrejskog i romskog naroda na ovim prostorima, Spomen – području Jasenovac u Republici Hrvatskoj, nebezbedna.

Milan Gulić iz Instituta za savremenu istoriju je jedan od retkih istoričara koji već godinama govori o potrebi da deca posete stratišta iz Drugog svetskog rata, da makar, kada putuju ka zapadu, posete Jasenovac.

On kaže da brigu za bezbednost zbog posete Jasenovu treba razumeti, ali da to pitanje ne mora i ne sme da se ispreči ispred inicijative Muzeja žrtava genocida.

"Obilaske mesta stradanja obavezno treba uvrstiti u program ekskurzija, a ne treba zaboraviti da se deo sistema ustaških logora za masovno istrebljenje nalazi i na teritoriji Republike Srpske. Donja Gradina je integralni deo tog Spomen-područja, ona će dovoljno oslikati razmere stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu".

Guliić dodaje da je važno istaći da cilj upoznavanja dece se stradalničkom istorijom i genocidom nije da se podgreva mržnja:

"Važno je se odgajaju generacije koje će biti dovoljno svesne šta se na ovim prostorima dešavalo u skorijem vremenskom periodu, odnosno tokom 20 veka, to znanje do sada na ekskurzijama nisu mogli da upotpune“, ističe Gulić.

Ristić kaže da su ta ustanova i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja još prošle godine potpisali protokol o saradnji koji definiše program zajedničkih aktivnosti na jačanju kulture sećanja kroz prosvetni sistem.

Stručnjaci Muzeja uz podršku Ministarstva realizuju brojne obrazovne programe u osnovnim i srednjim školama, ali i na fakultetima. Njihove stručnjake angažuju i naučni instituti, a reč je o čitavom spektru aktivnosti.

„Pre svega to su brojni obrazovni programi prilagođeni uzrastu dece, programi namenjeni učenicima, ali i nastavnicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima i profesorima fakulteta širom Srbije. Samo prošle godine organizovali smo više od 150 obrazovnih programa. To su predavanja, tribine, radionice, projekcije dokumentarnih i dokumentarno – igranih filmova nakon kojih sledi razgovor, ali i poseta odgovarajućim lokalitetima u njihovom kraju, gde đake i nastavnike dočekuju naši stručnjaci“, kaže Ristić.

On dodaje da se zaposleni u Muzeju trude da obiđu svaku stopu Srbije, krenuli su od škola na Kosovu i Metohiji i preko Vlasotinca, Vranja, Bujanovca, Vladičinog Hana i Surdulice stigli do Subotice.

Reakcije su, kaže, izuzetno pozitivne, deca su željna znanja, pa se često dešava da odmah nakon posete usledi poziv stručnjacima Muzeja žrtava genocida da ponovo dođu. Najveći broj škola posetili su više puta.

Uvodna tema je Drugi svetski rat na teritoriji Jugoslavije, zatim pojam genocida, razlučivanje ratnog zločina, zločina protiv čovečnosti i zločina genocida. Potom deca uče o masovnim zločinima nad civilima na teritoriji Jugoslavije i okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu, mestima poput Draginca, Kraljeva i Kragujevca.

„Na svakom obrazovnom programu prisutni su i razgovori na temu Jasenovca, Jadovna, Paga, Gospića, Siska, Jastebarskog, najmonstruoznijih, najbrutalnijih gubilišta pripadnika srpskog, ali i romskog, jevrejskog i drugih naroda na teritoriji Nezavisne države Hrvatske. Posebna pažnja se posvećuje znanju mladih kada je reč i tome šta je zapravo bila NDH i da su na njenoj teritoriji sproveden genocid nad tri naroda, pre svega nad srpskim, da je sproveden na čitavoj teritoriji NDH, da ga je organizovala i sprovela država“.

Stručnjaci Muzeja prošli su posebne edukacije za bavljenje ovom temom, a šta sa nastavnicima koji će, ako inicijativa Muzeja o ekskurzijama bude usvojena, morati takvo znanje da prenose deci?

Milan Gulić kaže da profesore treba motivisati za odlaske na ovako specifične ekskurzije, te da je svakako neophodno razvijati treninge za nastavnike.

„Potrebna je obuka o tome kako se izučava genocid, odnosno kako se izučava Holokaust, pa sa se prema toj striktnoj matrici, profesori, a preko njih i đaci, zainteresuju da se u sklopu ekskurzija uz kulturno-istorijske spomenike iz Srednjeg veka ili nešto poznijeg perioda nađu i važni lokaliteti koji se tiču moderne istorije. Tu su i lokaliteti nadomak naših škola, logor na Banjici i Kompleks Starog sajmišta, logor Crveni Krst u Nišu, stratište u Jajincima i mnoga druga, ali izvan granica Srbije“, kaže Gulić.

Iako prema pravilniku o izvođenju rekreativne nastave samo srednjoškolci mogu u inostranstvo, sedmaci i osmaci mogu da otputuju na izlet ili ekskurziju u Republiku Srpsku.