EKONOMIJA

Amerika se bori sa inflacijom: FED podigao referentnu kamatu drugi put zaredom

Američke Federalne rezerve su povećale referentnu kamatu za 0,75 posto drugi put zaredom na sednici završenoj kasno sinoć, u nastojanju da suzbiju rekordno visoku inflaciju bez izazivanja recesije.
Sputnik
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Podizanja referentne stope na prekonoćne pozajmice na raspon od 2,25-2,50 posto, odnosno za po 75 baznih poena u junu i julu, predstavljaju najoštriju uzastopnu akciju od kada je FED počeo da koristi kamatu na prekonoća sredstava kao glavni alat monetarne politike početkom ‘90-ih, prenosi Si-En-Bi-Si.
Kamata na federalna sredstva najdirektnije utiče na stopu koju banke međusobno naplaćuju jedna drugoj na kratkoročne zajmove, i unosi se kao trošak u mnoštvo bankarskih proizvoda kao što su hipoteke, krediti za automobile i kreditne kartice. S ovim povećanjem, kamata na federalna sredstva je sada na najvišem nivou od decembra 2018.
Akcije na berzi su skočile u maksimalnom procentu nakon što je predsednik FED-a Džerom Pauel ostavio otvoreno pitanje o sledećem potezu Centralne banke na sastanku u septembru, rekavši da će to zavisiti od ekonomskih podataka.
„Pošto je monetarna politika dodatno zaoštrena, verovatno će biti prikladno da se uspori tempo povećanja kamate, dok ne budemo procenili kako naša kumulativna prilagođavanja politike utiču na ekonomiju i inflaciju“, rekao je Pauel.
Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), koji je nadležan za utvrđivanje referentne stope, upozorio je u svom saopštenju da su „nedavni pokazatelji o potrošnji i proizvodnji mlaki“.
„Ipak, rast broja radnih mesta je bio snažan poslednjih meseci, a stopa nezaposlenosti je ostala niska“, dodao je FOMC. Zvaničnici FED-a su ponovo opisali inflaciju kao „povišenu“, pripisujući tu situaciju problemima u lancu snabdevanja i rastu cena hrane i energije, pored „širih cenovnih pritisaka“.
Pauel je rekao da ne misli da je privreda u recesiji, iako je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu bio negativan, a očekuje se da će biti jedva pozitivan u drugom tromesečju.
„Razmislite šta je recesija. To je široko zasnovani pad u mnogim industrijama koji ostaje uporan duže od par meseci. Ovo sada ne izgleda tako. Tržište rada je bilo tako snažan signal ekonomske snage da vas tera da dovedete u pitanje podatke o BDP-u”, naveo je Pauel.
Junska inflacija u SAD dostigla je 9,1 posto na godišnjem nivou, dok je FED-ova ciljana stopa oko 2,0 procenat.
Pauel je rekao da je FED „snažno posvećen“ smanjenju inflacije, ali da bi to moglo da ima cenu po opšti ekonomski rast, a posebno po tržište rada.
„Mislimo da je neophodno da se rast uspori. Ekonomija će verovatno rasti ispod svog dugotrajnog trenda u određenom vremenskom periodu. Mi zapravo smatramo da nam je potreban period rasta ispod potencijala, da stvorimo malo zatišje”, dodao je on.
FOMC se ne sastaje u avgustu, ali će se zvaničnici okupiti u Džekson Holu, Vajoming, na godišnjem skupu FED-a.
EKONOMIJA
Šta čeka Ameriku: „Doktor Propast“ upozorava na crne dane
Komentar