Nijedan Srbin u kantonu nije mirno spavao: Ratne zastave u Sarajevu ulivaju strah u kosti
Pod ratnim zastavama koje su se vijorile na protestu u Sarajevu, samo u Sarajevskom kantonu devedesetih godina je ubijeno 834 Srba, a na teritoriji Unsko-sanskog kantona, zapaljeno 38 crkava. Ako su se prekjuče Srbi osećali nesigurno, posle sinoćnjeg teferiča im je još gore. Nema ni jednog Srbina u kantonu koji je noćas mirno spavao.
SputnikOvako skup ispred zgrade OHR na kojem su političke bošnjačke partije, građanske organizacije i inteligencija svoje neslaganje sa preporukom tzv. visokog predstavnika pretvorile u ratnu manifestaciju komentariše Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba.
Napadno ratna koreografija i prisustvo lica koja su dominirala u vreme rata, nikog nisu ostavila ravnodušnim, kaže Radanović, sa opaskom da posle ovoga niko normalan neće poželeti da se vrati u Federaciju.
„Slike sa skupa podsećaju na ono što se dešavalo 1992-1995, na eksploziju velikobošnjačke politike kojom se želi zaustaviti sve što bi eventualno dovelo do poboljšanja položaja građana drugih nacionalnosti u BiH. U povorci kroz Sarajevo bili su ljudi koji su tokom rata služili bošnjačkoj Republici BiH na način što su direktno koordinirali uvoz oružja iz muslimanskih zemalja“.
Plejada „zaslužnih“ građana
Pored ljudi koji vode Antidejton pokret, Vijeće kongresa bošnjačkih intelektualaca Sarajevo i Krug 99 Sarajevo, skupu su, kaže, prisustvovali i nekadašnji šef državne bezbednosti za regiju Zenica gde su ordinirali mudžahedini, te šef kabineta Alije Izetbegovića, njegov sin Bakir koji je znao šta se dešavalo u Sarajevu.
„Svi oni su dobro upoznati sa činjenicom da su pod istim ratnim zastavama, kojima su sinoć bili okruženi, nekada počinjeni strašni zločini nad Srbima“.
Njihova država, njihov grad
To što su predlozi izmena Izbornog zakona kojima bi Hrvati dobili izvesne benefite tzv. viskog predstavnika Kristijana Šmita pretvorili od omiljene u najomraženiju figuru u bošnjačkom miljeu, Radanovića ne čudi.
„Bošnjacima je Zapad uvek gledao kroz prste. Svaki put kada su trebali izgubiti rat uvek su se velike sile pojavljivale, pretile, a zatim i bombardovale Srbe. Sada, kada je prvi put samo nagovešteno da se može desiti da se donese odluka koja ne ide u potpunosti u prilog Bošnjacima, oni su se organizovali kako bi pokazali da je to njihova država, njihov grad“.
Poseban kuriozitet bilo je, kaže, pojavljivanje Željka Komšića, nosioca oredna Zlatnog ljiljana i simbola svega naopakog u BiH. Reč je, kaže Radanović, o čoveku koji predstavlja Hrvate, a da nije dobio ni pet hrvatskih glasova jer ga je direktno izabrala bošnjačka zajednica, i to onaj njen najekstremniji deo.
Za Srbe ni struje ni vode
Ako je položaj Srba u Federaciji smatran lošim, od sinoć se, kaže Radanović, može reći da je katastrofalan. Odbor je, kaže, mnogo puta na položaj Srba ukazivao institucijama i konzularno-diplomatskim predstavništvima zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma, ali svi oni su, sem Rusije, pokazali da nemaju sluha za Srbe, ali izuzetno imaju sluha kada je u pitanju položaj Bošnjaka u BiH.
„U neformalnim razgovorima pozivao sam ih da pokažu prstom na kartu, nasumično izaberu neko od 785 sela, nekada većinski srpska. U svakom bi vedeli isto- većinu kuća srušenih, oštećenu crkvu, uništen vodovod i elektromrežu u očajnom stanju. Generalno, uslovi za život su vrlo loši. To se ne može reći za bošnjačka mesta u RS“.
Samo pet kilometara dalje…
Sigurno, kaže, da su uslovi za život u migrantskom centru Lipa pored Bihaća barem za jedan stupanj bolji u odnosu na život Srba u Federaciji.
„Struja u srpskim selima kod Bihaća nikada nije priključena, a povratnici koji su krenuli u obnovu kuća nemaju ni vodu niti zdravstvenu zaštitu. Samo pet kilometara dalje, u migranstkom centru, postoji struja i voda, obezbeđeno besplatno lečenje i internet“.