Ovo za Sputnjik kaže akademik Ljubomir Dimić komentarišući otvoreno pismo biskupa zagrebačke crkvene pokrajine patrijarhu Porfiriju i dodaje:
„Sigurno se neće na ovome zaustaviti, na logorima za decu, Hrvati će jedan po jedna negirati svih 24 logora koji su postojali na prostoru NDH“.
U pismu zagrebački biskupi, predvođeni nadbiskupom Josipom Božanićem, negiraju da su u Jastrebarskom i Sisku bili logori za decu u Drugom svetskom ratu.
Oni tvrde da su to bila "prihvatilišta" u kojima su deca lečena i pružana im pomoć da prežive ratna dešavanja.
Pokušaj da se opera Stepinac
Ovog istoričara ne čudi pokušaj da se dešavanja u ustaškom jedinstvenom izumu, logorima za decu, predstave u drugom svetlu. Pismo pre svega vidi kao pokušaj pranja Stepinčeve biografije.
„Stepinac je kod Hrvata uzdignut na nivo sveca, iako proces njegove kanonizacije nije dovršen. Tome se, na kraju krajeva, suprotstavio i sam papa. Istovremeno, sa tim uzdizanjem Stepinca, Rimokatolička crkva u Hrvatskoj je uzdignuta na nivo bezgrešnosti. Tu postoji jedno pravilo iz kanonskog prava da je Papa bezgrešan, da su biskupi bezgrešni i tumači papirne volje, drugim rečima, sve ono što je rađeno za vreme Drugog svetskog rata na neki način nije bila greška - to je nešto što treba na neki način prihvatiti“, kaže Dimić.
On objašnjava da zakonodavstvo koje crkva smatra svojim temeljom, kaže da je Bog je svedok postupaka Rimokatoličke crkve u ratu, a ne savremenici, ne svedoci. Dodaje da je takvo tumačenje događaja u Drugom svetskom ratu, kršenje prava, ali i ljudskih normi, nekada pripisivano ekstremnom krilu crkve, ali da je ono sada dominantno.
„Postoji čitav niz simbola i atributa koji crkvu i njenog glavnog predstavnika u Hrvatskoj predstavljaju borcima protiv tiranije, pravoslavnog prozelitizama, protiv terorisanja hrvatskih Hrvata, protiv „srbizacije“ i srpske okupacije prostora Hrvatske. Faktički ga predstavljaju kao zaštitnika Hrvatske države i hrvatske nacije u Drugom svetskom ratu, a to je država u kojoj je živelo oko milion i 900 hiljada Srba, koja je obuhvatala i prostor cele BiH“, kaže Dimić i dodaje da se Stepinac i crkva predstavljaju kao oni koji su se suprotstavljali komunistima, liberalima, masonima, fašistima i nacistima.
Nije slučajno odabran trenutak
Član nekadašnje Mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije za utvrđivanje činjenica o kardinalu Alojziju Stepincu kaže da nije slučajno upravo sada došlo do ove reakcije na kanonizaciju žrtava logora u Jastrebarskom i Sisku.
„Povampirenje neonacizma u Ukrajini, ali i na drugim mestima u Evropi, uključujući i Hrvatsku, odličan je trenutak za negiranje genocida u NDH. A njega su Ujedinjene nacije jasno definisale. Monstruozno ubijanje dece uklapa se u gotovo svaku tačku; likvidiranje grupe, teška povreda fizičkog i mentalnog karaktera grupe, njenog identiteta, dovođenje životnih uslova grupe do te mere da oni omogućavaju istrebljenje i fizičko uništenje, a za srpsku decu sa Kozare je posebno značajno prinudno premeštanje dece iz svoje u drugu grupu“.
Alojzije Stepinac
© Foto : Javno vlasništvo
„Više od 70 hiljada dece je ubijeno na prostoru NDH, imamo tačne podatke da se sama crkva uključila u zaustavljanje tog procesa u trenutku kada je gotovo 76 odsto te dece već uništeno. Oni više ne postoje kada se Stepinac uključio u to 1943. Znamo da je Dijana Budisavljević spasila oko 12 hiljada dece, da su ona baš iz tih „prihvatilišta“, odnosno logora, prebacivana u militantne ustaške porodice bez dece da ih oni vaspitavaju i formiraju. U tim logorima se menja identitet dece, njihova vera, ime. Ako je više dece iz jedne porodice, ona se razdvajaju, dobijaju ustaške porodice koje će o njima brinuti, novi identitet“.
Crkva u NDH učestvovala u zločinu
Dimić dodaje da najveći deo od 12 hiljada dece koja su spasena od ustaške kame nikada nije vraćen u srpski identitet, niti se sećalo da je predato na staranje drugom. On ističe da je Katolička crkva u NDH apsolutno bila uključena u ceo taj proces, crkva je sve znala i sudelovala u zločinu.
„Časne sestre su prema onome što znamo iz literature iskazivale izuzetno veliku brutalnost prema toj deci. Postoji i knjiga Dragoja Lukića „Bili su samo deca“ u kojoj on na nekoliko stotina strana piše o toj deci. Sada jednim aktom koji se upućuje patrijarhu, sa prekorom, faktički se sve to negira. Kažu, Srpska pravoslavna crkva koristi tragediju dece, a negiraju da je ta tragedija postojala. S druge strane, odakle su ta deca, gde su njihovi roditelji? Kako su ta deca ostala bez roditelja, jer su roditelji pre toga likvidirani“, ističe Dimić.
Logore predstavljaju kao skloništa
On pretpostavlja da proces kanonizacije Stepinca ulazi u fazu gde smatraju da će se i ove „činjenice“ uključiti, da se logori predstavljaju kao skloništa, kao prihvatilišta, kao uzorni internati gde se deci pomaže, kao specijalne institucije, a da se zaboravlja da im se menja njihov identitet, vera, ime i prezime.
„Pre nekoliko godina su isplivali dokumenti Zigfrida Kaše, koji je bio najodgovorniji nacista na prostoru NDH, iz kojih je jasno da je faktički ideju za iseljavanje Srba sa tog prostora dobio od Stepinca. On je najdirektnije, a samim tim crkva, kao bezgrešan i crkva kao bezgrešna, uključen u sve što se dešavalo. Zato mislim da je ovo samo jedan od akata koji će slediti. Otvoriće se rasprava u kojoj nauka neće dobiti svoju šansu. Hrvati će jedan po jedna negirati svih 24 logora koji su postojali na tom prostoru. Negiraće da je u tim logorima i u likvidaciju Srba bilo uključeno gotovo 1100 njihovih sveštenika, da je sve dobro pripremano“.
Akademik Dimić na kraju razgovora za Sputnjik kaže da je slučaj, posebno zbog dece, jako osetljiv, te da treba pustiti da se argumentima odgovori na pamflet koji je u najmanju ruku nemoralan i sramotan za Katoličku crkvu u Hrvatskoj.